Pretraga

Šljokice i plastika - šta ostaje kada se modni cirkus zvani Nedelja mode završi?

Šljokice i plastika - šta ostaje kada se modni cirkus zvani Nedelja mode završi?

O karbonskom otisku da ne govorimo

Tekst: Manda Javorina


Foto: ImaxTree

Sredinom leta, 2. jula da budem preciznija, Swedish Fashion Council otkazao je Nedelju mode u Stokholmu mesec dana pre nego što je planirano da se ista održi. Nije se desila nikakva logistička katastrofa, jednostavno je prevladao praktičan zdrav švedski razum i njegova briga za okolinu. Ovo, realno, nije manifestacija u koju su uprte sve oči sveta onako kako se prate nedelje mode u Parizu ili Milanu; domaćin najveće skandi Nedelje mode je Kopenhagen ali svejedno, vest je odjeknula svetom. Nedelja mode otkazana je u korist ekologije.

Pre svega nekoliko dana, neki od najvećih igrača modne industrije okončali su tromesečne pregovore i pod neformalnim vođstvom grupe Kering izložili svoje zajdeničke ekološke ciljeve pred G7. Dokument pod nazivom “Fashion Pact” sadrži set zahteva i pravila kojima ne manjka ni ambicioznosti ni detalja, ali nismo sigurni da mu ne fali realizma i to je tema o kojoj ne pričamo ni prvi ni poslednji put. Pitanje kako će kompanije praktično i dugoročno pomiriti smanjivanje proizvodnje iz ekoloških razloga i sopstveni rast i dalje nije ni blizu odgovora.

 

Ali, proizvodnja je jedno, a marketing nešto sasvim drugo. A Nedelje mode su u svojoj osnovi marketing. Mesec u kom se održavaju i, ne puno različito od cirkusa, sele se iz grada u grad su jedna velika žurka. I beskrajno su zabavne, ali više nisu smešne. Ako se protiv Princa Harryja i Meghan Markle digla poslovična kuka i motika (mada je to sve zajedno posebna tema) zbog jednog leta privatnim avionom, šta bi onda trebalo da se radi po pitanju silnog džet-setovanja za vreme Nedelja mode i iznajmljenih automobila, o plastičnim čašama da ni ne govorimo. A to je samo vrh ledenog brega. Svaka revija zahteva odgovarajući set koji se odmah po zavšetku baca na deponije, pa gledalište, poklone (čitaj; kese prepune uzoraka i plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu) i, ne zaboravimo, ogromne količine plastike koja se koristi samo za transport odeće.

 

 

 

Poruka: sve što se postavi traje kratko ali đubre koje ostaje iza je sve samo ne trenutan problem. Vrlo je teško sa sigurnošću ili preciznošču tvrditi koliko otpada ostaje nakon revija. Organizacije koje ih organizuju ne vode o tome nikakvu evidenciju, a o analizi kako kompletne manifestacije utiču na klimu se još ni ne govori. Barem ne javno. BFC (London), CFDA - The Council of Fashion Designers of America (Njujork), Camera Nazionale della Moda Italiana (Milano) i La Fédération de la haute couture et de la Mode (Pariz) su svaka za sebe počele da razmišljaju o ovom problemu i sastavljaju neke vrste informatora/uputstva/smernica za svoje dobavljače. Logično, svaka od ovih organizacija ističe da brendovi, a ne organizatori, snose glavnu odgovornost zato što su oni ti koji postavljaju revije.

 

 

 

Modna industrija funkcioniše godinama bez mnogo razmišljanja ili razumevanja o sopstvenom uticaju na životnu sredinu, a još manje o uticaju samih Nedelja mode. Koliko prošlog juna Saint Laurent je upao u probleme sa lokalnom zajednicom u Malibuu zato što je revija za mušku kolekciju organizovana na sakrivenoj plaži, a time je ugrožen živi svet na njoj. Da li treba uopšte da pričamo o tome kako izgledaju Chanel revije? Dior? Louis Vuitton? Do sada su revije služile za demonstraciju moći. Razlog zbog koga se danas nalaze na udaru ekološki osvešćenih jeste taj da se Nedelje mode posmatraju kao neke vrste kulturnih hubova, a kultura snosi svoj deo odgovornosti. Dakle, ako moda nastavi sa manifestacijama luksuza i bespredmetnim trošenjem, to se sa pravom tumači kao znak da moda problem zaštite životne sredine ne shvata ozbiljno. Da se razumemo, sam Fashion Month je delić zagađenja koje se dešava na globalnom (modnom) nivou. Njegova vrednost je kulturološka i simbolična.

 

 

 

Potpuno očekivano, prvo je reagovao švedski komšiluk - Kopenhagen. Organizacija je već zabranila upotrebu plastičnih flaša za jednokratnu upotrebu i počela da prati količinu izduvnih gasova koja dolazi zbog aviona kojima gosti stižu, motornih vozila koja se koriste za transport hrane, odeće, dekoracije, setova i odeće… Pred kraj godine, najavljen je trogodišnji plan koji će sadržati minimalne ekološke zahteve za sve brendove koji žele da izlažu na Nedelji mode u Kopenhagenu. Direktorka manifestacije Cecilie Thorsmark otkrila je, između ostalog, da je posle prevoza, najštetnije za okolinu bilo brendiranje majica koje nose zaposleni u organizaciji. Sledeće godine će majice biti napravljene tako na njima ne stoji naznaka sezone ili godine pa će moći da se koriste više sezona za redom.

 

 

 

LVMH je takođe izbacio pravilnik koji sadrži preporuke da se roba i oprema ne transportuju avionom, kao i da se koristi LED osvetljenje za revije, da se bira recikliran materijal za dekoraciju kada je to moguće i tako dalje. Ova pravila, razume se, ni u kom smislu nisu obavezna.

 

 

Promene se sporo dešavaju ali ako pucamo visoko, čak i ako stignemo na pola, nešto smo uradili, zar ne? Vreme je da brendovi prestanu da doživljavaju i tretiraju Nedelje mode kao priliku da se nadmeću u razbacivanju. Dokazano je da je sistem u kom su važila ta pravila toksičan.

 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar