Oktobar k’o oktobar, čudan je kako god da se okrene pogotovo kada još i izgubimo sat popodnevnog sunca. Ipak, nešto dobro smo ovog oktobra i dobili, a to je nekoliko zaista sjajnih albuma. Možda će mrak početi da pada u četiri (jel’ može neki fast forward na proleće, pretty please?) ali barem imamo sjajnu muziku za pozadinsku buku ili ozbiljno uživanje.
„Song Machine: Season One — Strange Timez“
Gorillaz
Damon Albarn idejni tvorac Gorillaza je oduvek ovaj crtani bend zamišljao kao platformu, kao prostor iza popa i između različitih muzičkih žanrova, a ovaj put su otišli možda i najdalje u toj razbacanosti po žanrovima, ali i praćanju jedne iste niti koju je nemoguće definisati. Album je baš onakav kako se i zove “Song Machine: Season One — Strange Timez” i liči na neki čudesan vremeplov koji nas istovremeno podseća da ovaj bend postoji 20 godina i baca na različite talasne dužine ovih “čudnih vremena”.
„s16“
Woodkid
James Blake se pojavio sa albumom taman na vreme da nas podseti da ranjivost i emotivna poljuljanost jednostavno jesu deo svačijeg života ma kako želeli da postanemo viša bića. Ipak, od svake te emocije i rastemo malo više i „Summer of Now“ je jedna od lepših stvari koju možete sebi da priuštite. Malo ljubavi i razumevanja i života u trenutku. James peva “I’m not the summer of all my worries, and I’m not the summer of yours / I’m not the summer of 2015, but I can be the summer of now,” i prikazuje nam kako izgleda mirenje sa samim sobom, sa prošlim sobom, konačno učenje da živiš samo sada i postajanje ona osoba koja smo uvek želeli da budemo ali se i plašlili. Himna!