Zagrebački duo Pocket Palma je od početka bio jasno struktuiran u elektro zvuku osamdesetih. Iza tog dekora svoj specifičan način razmišljanja smestili su u daleko inspirativniji indi-elektro-pop okvir. Anja Papa i Luka Vidović su disciplinovani artisti: ništa se ne prepušta slučajnom „retro efektu“, sve je svedeno na odnos između glasa i sintisajzerskog prostora u kome taj glas mora da opstane, pomalo se oslanjajući na grandioznost ili dramatizaciju.
Album „Dan“ (Samostalno izdanje) je u toj vrsti pop egzibicionizma otišao (naj)dalje što se tiče dosadašnje diskografije grupe Pocket Palme.
Naslov već odbacuje ideju noći kao glavnog emocionalnog okruženja, što je ranije za njih dvoje bilo gotovo prirodno kreativno/zvučno okruženje. Umesto zatvorenih prostora i polusvetla, ovde istrčavamo na bistar i osvetljen prostor u kome se stvari vide toliko jasno da njihov odsjaj zaslepljuje.
To je zanimljiva polazna tačka jer Anja i Luka ne traže od slušaoca da se identifikuje sa emocijom, već da posmatra njenu transformaciju kada ona nema gde da se sakrije.
Zvuk albuma ostaje veran ’sintetičkoj’ osnovi, s tim što se njegova namena menja. Raniji Pocket Palma je u centar stavljao melodiju koja nosi pesmu, dok ona na albumu „Dan“ pokušava da ostane stabilna u nepredvidivom morfing okruženju. Post-pank senzibilitet, posebno onaj koji se vezuje za Joy Division i The Cure, upotrebljen je kao strukturalna senka – prisutna po uzoru na specifično „kretanje“ bas deonica Petera Hooka, negde između udaraca i ritma.
Sa druge strane, pop linija je svesno infiltrirani kontrast, kao dokaz da melodišnost i hladnoća mogu da postoje u istom prostoru bez međusobnog poništavanja. Taj model su britanski pop bendovi, tokom osamdesetih, takođe doveli do savršenstva. Tenzija između suzdržanosti refrena, transparentnih aranžmana i delimične otvorenosti čine album „Dan“ dodatno intrigantnim izdanjem.
U glasu Anje Papa postoji precizna kontrola distance: emocija se ne isporučuje direktno, već se pojavljuje kao posledica načina na koji se fraza lomi i vraća. Luka Vidović, sa druge strane, gradi neke svoje slojeve koje prepoznajemo recimo u zvučnoj estetici grupe Dorian Gray. Njihov odnos karakteriše stalno pregovaranje između prisustva i povlačenja. Važan deo priče o Pocket Palma, koji se ne može ignorisati u kontekstu ovog albuma, jeste njihova istorija remix rada i reinterpretacija tuđih pesama. Taj pristup se ovde ne čuje. Albumom „Dan“ su se najviše distancirali od onoga što su kao remix producenti radili, sa namerom da nastave niz autorskog (samo)dokazivanja snažnije započetim na prethodnom izdanju „III“ (2023).
Nove pesme ne zahtevaju odmah pažnju slušaoca ali nekom magijom iziskuju njegov povratak. „Dan“ se bukvalno zaustavio tamo gde je pomenuti prethodnik postao preambiciozan i preglomazan. Pocket Palma se na ovom albumu drži forme koja na momente preti konceptualnim raspadom, a upravo tada udara najjače na sva čula.
Ako je Denis & Denis bio simbol jugoslovenskog synth-popa, Pocket Palma danas redefiniše taj regionalno prepoznatljiv zvuk smeštajući ga u novi kontekst. Hladan i suzdržan toliko da – varniči. U tom smislu, pitanje sličnosti postaje manje važno od pitanja trajanja: da li pop muzika može da opstane kada mu se oduzme „hit“ kao jedina mera vrednosti.
Fotografija: Promo