Shoegaze jesen: 5 albuma za šetnje i sanjarenja

Kad pomislim na savršen jesenji dan, uvek je soundtrack u mojoj glavi shoegaze muzika, najsanjiviji žanr koji se tako lako uklapa u sve ono što najviše volim: vreme idealno za laganu jaknu, lišće u raskošnim, zagasitim nijansama, kolače s bundevom, jabukama i đumbirom, mnogo kafe, knjiga i gledanja serije Gilmore Girls. Sve to zvuči kao totalni (holivudski) kliše, ali ukoliko i vama takva mala jesenja zadovoljstva donose radost – nebitno je.

Termin shoegazing izvorno su skovali britanski muzički novinari početkom devedesetih godina dvadesetog veka, koristeći ga primarno u pežorativnom kontekstu – da opišu specifičan scenski nastup novih alternativnih bendova, koje su ismevali zbog potpunog izostanka kontakta s publikom.

Umesto da animiraju masu, članovi ovih bendova su tokom nastupa držali pogled prikovan nadole – usmeren ka sopstvenim cipelama, otuda – shoegaze.

Muzika koju krase slojevite, „raspršene“ i izrazito distorzirane gitarske deonice savršeno se stapa s šuštanjem suvog lišća pod nogama tokom jesenjih šetnji, ali i kao pozadina dok smo ušuškani pod ćebetom tokom kišnih dana – i jednostavno puštamo mislima da lutaju.

Shoegaze je plodan za otkrivanje – izdvajam pet albuma koja predstavljaju samu esenciju žanra, a posebno čarobno zvuče kad se slušaju u jesenjim danima.

Shoegaze albumi za jesen: So Tonight That I Might See, Mazzy Star

Ima li vokala koji bolje pristaje jeseni od nestvarnog glasa Houp Sandoval? Album otvara jedna od najlepših ljubavnih pesama svih vremena (koju je obožavao Dejvid Linč) – Fade Into You. Kakav početak! Sve pesme s ovog izdanja prožete su dubokom intimnošću koja je u potpunom saglasju sa pratećom instrumentalnom podlogom.

Album odlikuje eterična i ambijentalna atmosfera. Kao posebni umetnički akcenti i vrhunci ovog izdanja iz 1993. godine, izdvajaju se i pesme Five String Serenade, koja pleni svojom jednostavnošću i izuzetnom lepotom, kao i Into Dust, izvedena u svedenom i mračnijem tonu.

Souvlaki, Slowdive

Ključni shoegaze album. Na čelu sa vokalnim frontom koji čine Rejčel Gosvel i Nil Halsted, čije se interpretacije dopunjuju i prožimaju, bend Slowdive je definisao žanr, pre svega zahvaljujući gitarskom zvuku koji spaja suptilne, melodične i tople tonove sa sirovom, distorziranom disonancom.

Njihov drugi po redu studijski album Souvlaki odigrao je prelomu, formativnu ulogu u utemeljenju i daljem razvoju celokupnog žanra. Raspon emocija i zvučnih tekstura na ovom ostvarenju proteže se od uzdržanih gitarskih akorda i atmosfere izolacije u kompoziciji Here She Comes, pa sve do eksplozivne When the Sun Hits.

Zbog slojevitosti i vanvremenskog kvaliteta, Souvlaki zasluženo nosi status nezaobilaznog remek-dela bilo koje jesenje muzičke selekcije.

Heaven or Las Vegas, Cocteau Twins

Album koji više pripada dream pop žanru, zbog odsustva oštre, distorzirane disonance koja obično definiše shoegaze. Ali uprkos tome, ovo studijsko ostvarenje iz 1990. godine zvuči kao esencija jeseni.

Počev od samog cover rešenja omota kojim dominiraju uskovitlane, ekspresivne nijanse crvene boje, pa sve do božanstvenih, nebeskih instrumentala, ceo album funkcioniše kao zvučna i vizuelna materijalizacija jesenje melanholije.

Tome najviše doprinosi specifično vokalno izvođenje pevačice Elizabet Frejzer, čiji sopran prenosi potpuno apstraktne, jezički nerazgovetne tekstove – tehnika koja je vremenom prerasla u zaštitni znak benda.

Psychocandy, The Jesus and Mary Chain

Album koji je preteča shoegaze žanra. Otvara ga numera Just Like Honey, koja funkcioniše i kao jedan od tri osnovna, specifična varijeteta „raspršene“, distorzirane i mikrofonijom prožete zvučne buke (fuzzy noise) čija se struktura i varijacije mogu pratiti kroz celokupno tkivo albuma. Takođe je jedan od najvećih hitova benda, a posebno prija kada ste u fazi gde vam se neko baš dopada, ali još uvek samo sanjarite o toj osobi.

Album zadržava ujednačen, nezaustavljiv dinamički naboj od početka do kraja, gradeći svoju strukturu na neprestanoj smeni suptilnijih, usporenih ljubavnih balada do silovitih post-pank eksplozija prožetih intenzivnom mikrofonijom i distorzijom.

Siamese Dream, The Smashing Pumpkins

Bilo bi nedopustivo da u jesenjim muzičkim predlozima izostavimo bend koji u svom nazivu ima bundevu. Siamese Dream je album na koji je shoegaze zvuk uveliko uticao. Pored toga, primetna je i očigledna sinteza hard-roka i psihodelične muzike. Uprkos tome što na određenim pesmama dostiže visoku glasnoću i silovitost, ovo izdanje istovremeno ima duboko nostalgičnu, snoliku atmosferu.

Premda vokalni izraz Bilija Korgana pri prvom slušanju može delovati neobično ili atipično, gitarske linije lako vode slušaoca na putovanje između teške, guste distorzije i melodičnosti. Album je legendaran jer ima specifičnu, dualnu snagu: u jednom trenutku potpuno savlada i nokautira slušaoca, da bi mu već u sledećem trenutku pevušio nežnu uspavanku.