Na ovogodišnjem filmskom festivalu Beldocs premijerno će biti prikazan dokumentarni film Kako biti Slobodan?, domaćeg reditelja Nikole Polića. Film svedoči o jednom delu života beogradskog slikara Slobodana Kovačevića. Njegova dela su devedesetih godina upoređivana sa delima velikog francuskog umetnika Victora Vasarelya koji je smatran začetnikom Op art-a, grane slikarstva i grafičke umetnosti popularizovane tokom 1930. godine i kasnije.
Kao jedan od retkih slikara koji je krenuo putem Op art-a u Srbiji, Slobodan bi trebalo da predstavlja izvor inspiracije, ali i određenog umetničkog statusa u društvu. No, kao i većina umetnika u našoj zemlji, on nailazi na poteškoće da uopšte živi od sopstvenog stvaralaštva.
Nikola Polić je već poznat kao reditelj koji se bavi temama kao što su sloboda, umetnost, svakodnevnica, ekonomske i političke prilike u našoj zemlji stvarajući filmove sa veoma malo ili potpuno bez ikakvih finansijskih sredstava. Film Kako biti Slobodan? još jedan je u nizu njegovih filmova koji su snimani bez bilo kakve finansiske potpore.
Sama premijera filma, ali i sveobuhvatni rad Nikole Polića koji poletno nastavlja da se bori za alternativnu domaću filmsku scenu, bili su povod ali i tema našeg razgovora.
BURO. INTERVJU_ NIKOLA POLIĆ
Proces snimanja ovog dokumentarnog filma je trajao poprilično dugo. Zbog čega i čemu te je proces naučilo?
– Strpljenju i još važnije od toga. Mislim da sam kroz rad na ovom filmu pronašao odgovore na razna životna pitanja. Kao na primer šta za mene znači moja umetnost i uspeh. Ceo proces počeo je snimanjem prvih kadrova 2015. i završava se danas kada sve proživljeno ostaje ovekovečeno na filmskom platnu.
Taj period je najvažniji za nas, kako se osećamo dok stvaramo i da li smo srećni i zadovoljni. Radom na filmu Kako biti Slobodan? sam jako zadovoljan i to je za mene uspeh. U međuvremunu dosta sam istraživao i kratku formu te su u tom periodu naslali naslovi: Mogu sam, Jedini, U mreži, Glasovi sećanja, Povratak kući i Vodi me, gde god.
Ko je Slobodan?
– Slobodan je prvenstveno otac moje drugarice Ane. Tako smo se upoznali i spontano krenuli da snimamo film. On je hteo da snimim film o njegovom velikom povratku na umetničku scenu te je povod za film bila njegova samostalna izložba povodom 20 godina karijere. Ipak, film je prerastao u nešto mnogo više i slojevitije. Ovo nije priča samo o jednom beogradskom slikaru nego o svima nama, umetnicima koji pokušavaju da stvaraju u današnjem trenutku.
Slobodan, pored toga što je Anin tata, na umetničkoj sceni poznat je kao Bobish, inženjer informatike i slikar po vokaciji, do sada je stvorio preko 600 dela predstavljenih na 74 izložbe širom sveta.
Šta za tebe znači “biti slobodan”?
– Biti slobodan za mene znači hodati ulicom sa neverovatniom osečajem poletnosti i sreće.
Film tretira odnos između umetnosti i zarade, prema tvom mišljenju, kakav je taj odnos? Može li se živeti od umetnosti u našoj zemlji?
– Uzročno posledičan (osmeh). Može li se živeti, je bilo moje najveće pitanje pri kraju fakulteta i sećam se da me je obuzimao stah od toga. Međutim, sebi sam dokazao da može, ukoliko ste uporni, skromni i ukoliko prihvatite vašu trenutnu realnost.
Ljubav prema umetnosti, tačnije slikarstvu, nešto je što glavnog lika Slobodana održava u životu. Tu je i ljubav koju Slobodan gaji prema ljudima iz svog okruženja i svom psu. Čime si se vodio kada si birao scene koje ćeš da predstaviš u filmu?
– Tako je, to je moj junak. Junak koji od sumorne svakodnevice za sebe otkriva prostore slobode i tako se štiti, okrenut ka onome što ljudi, moram primetiti često zaborave, a to je porodica. Prilikom odabira scena koje će postati film tražio sam one koje kriju iskrene emocije.
Tako sam prolazio kroz materijal, prikupljajući ih i stavljajući na posebno mesto.
Kako ti u realnom životu povezuješ pojmove slobode, teških finansijskih okolnosti i ljubavi koji su zapravo glavni motivi u ovom filmu?
– Od svoje petnaeste godine sam u svetu filma, danas imam malo više od trideset. Bilo je teških trenutaka, puno puta sam posustao. Ali, sve je to život. Naučio sam da kroz život treba da se borimo za svaki novi dan i priliku koju nam on donosi. U tome je lepota, ako ste dovoljno radoznali i istrajni naći ćete svoj put do slobode.
Kada je reč o umetnosti i umetnicima u našoj zemlji, koja je po tvom mišljenju cena slobode?
– Biti svoj i ne odustajati od unutrašnjeg osećaja. Na filmskom platnu, kao i u životu, sve se vidi. Nikada nisam štiklirao teme koje bi mogle biti zanimljive nekim filmskim fondovima ili filmskim festivalima.
Šta bi trebalo da se dogodi, pa da ti ovaj projekat smatraš uspešnim?
– “Kako biti Slobodan?” je no-budget film. I to se desi ponekad i nismo jedini. Za mene lično, samo postojanje ovog filma je veliki uspeh, jer autorska ekipa nije želela da odustane od projekta: Branka, Ana, Toni, Milice, Nenade i Mila hvala vam!
Za kraj, preporuči nam sadržaj koji tebe inspiriše a može biti povezan sa pojmovima slobode i umetnosti?
– Knjiga. Stalno imam osećaj da ne čitam dovoljno. Trenutno čitam Sve dobre barbike, moje koleginice Katarine Mitrović – topla preporuka. Posebno volim poeziju, ona me često umiri posle dugačkog dana i možeš iznova i iznova da joj se vraćaš. Mislim da sam do sada najviše puta pročitao Dovoljno je malo sunca pesnikinje Vitomirke Trebovac.
Film Kako biti Slobodan? biće prikazan u ponedeljak 27. maja u 19:30h u prostorijama Doma omladine Beograda.
Foto: Tanja Drobnjak