Povezano
„Nosferatu„, novi film Roberta Eggersa, izgleda kao prelepa gotička bajka – uprkos tome što scenario filma izaziva oprečne komentare, gotovo svi su saglasni da su atmosfera i kinematografija apsolutno besprekorni i opčinjujuće lepi.
Pošto je FW Murnauov film „Nosferatu: A Symphony Of Horror“ (1922), na kojem je Eggersovo ostvarenje zasnovano, bio pravi primer nemačkog ekspresionističkog filma, neki kritičari nazivaju ga delom koje spaja gotiku i nemački ekspresionizam.
Nemački romanticizam s kraja 18. i početka 19. veka bio je pobuna protiv vrednosti kapitalističke industrijalizacije, što se manifestovalo kroz medije poput poezije, muzike i slikarstva. To je bila reakcija na evropsko prosvetiteljstvo, koje je cenilo racionalnost i logiku. Slike Caspara Davida Friedricha su vizuelno utelovljenje nemačkog romanticizma, a ista paleta boja primetna je u filmu „Nosferatu“.
Bilo da vam se film dopada ili ne, nesumnjivo je da je vratio gotička dela u fokus – bilo da su to kultni, klasični romani ili moderna muzika iz XX veka koja se temama i zvukom oslanja na njih. Imali smo brat leto, pa zašto ovo ne bi bila goth zima?
Ukoliko vas je atmosfera filma „uvukla“ i želite da uživate u sličnim umetničkim delima, evo nekoliko muzičkih i književnih predloga.
ŠTA ČITAMO POSLE „NOSFERATU“?
Anne Rice, „Intervju s vampirom“
Ukoliko želite da čitate kvalitetno štivo o vampirima, predlažemo klasik. Roman Anne Rice „Intervju sa vampirom“ je u više navrata ekranizovan i to odlično, ali ipak vredi doživeti magiju njene proze, kroz epsku priču koja se proteže kroz nekoliko vekova. „Intervju s vampirom“ pomerio je granice u načinu na koji su vampiri prikazivani u pop kulturi. Pre ovog dela, vampiri su često bili samo zle, gotovo stereotipne figure, ali Rice je stvorila likove sa složenim emocionalnim i filozofskim pitanjima. Vampiri su postali simboli postojanja u svetu bez duše, dubokog bola i besmisla, ali i traženja identiteta, ljubavi i nade.
Daphne du Maurier, „Rebeka“
„Rebeka“ je roman specifične atmosfere, koji na sličan način kao film „Nosferatu“ prikazuje žensku seksualnost i unutrašnje borbe. Roman se odvija na imanju Manderley, staroj viktorijanskoj kući koja je centralni simbol gotičkog žanra. Kuća, sa svojim starim zidovima, šumama, vrtovima i mračnim hodnicima, ima gotovo nadrealan karakter. Roman nas uvlači u svoje zagonetne likove, misteriju, tmurno okruženje i psihološku napetost.
Charlotte Brontë, „Džejn Ejr“
Kao i u mnogim gotičkim romanima, ljubavna priča u „Džejn Ejr“ je složena, napeta i puna prepreka. Ljubav između Džejn i gospodina Ročestera nije jednostavna ili romantična u uobičajenom smislu; ona je obeležena tragedijama, moralnim dilemama i dubokim emotivnim konfliktima – baš kao mračni odnos žene i čudovišta u „Nosferatu“.
Sarah Perry, „Eseška zmija“
„Eseška zmija“ je moderan gotički roman, koji nam kroz divan jezik donosi sukob između razuma i iracionalnog, nauke i religije, između skepticizma i verovanja u nadprirodno. Glavna junakinja, Cora Seaborne, feministička je heroina svog doba, koja se uzda u racionalno, dok joj se suprostavlja sveštenik William Ransome, koji veruje u spiritualne ili religijske interpretacije ključnih događaja u knjizi. Ovaj sukob između nauke i religije, između racionalnog i iracionalnog, duboko je ukorenjen u gotičkoj tradiciji, gde likovi često pokušavaju da razjasne misterije koje ne mogu u potpunosti razumeti.
Tish Weinstock, „How to Be a Goth: Notes on Undead Style“
Tish je goth modna ikona, a njena knjiga prožima pop kulturu na svim nivoima – modu, muziku, film, lepotu. Podeljena je na savete o stilu i lepoti za tri faze života – jezive tinejdžerske godine, odraslogdoba, i na kraju, zrelnih (veštičijih) godina – a takođe uključuje pregled važnih goth ikona kroz vekove; od Wendesday Addams, Siouxsie Sioux i Mary Shelley do Susie Bick, Rei Kawakubo i Miss Havisham. Ukoliko su vam se dopali kostimi u filmu „Nosferatu“, ovo je obavezno i zabavno štivo.
ŠTA SLUŠAMO POSLE „NOSFERATU“?
Osim knjiga, znamo i za par bendova koji bi lako mogli da budu deo soundtracka za Eggersov film, a koji su idealni za tmurne zimske dane.
Bauhaus
Pesma „Bela Lugosi’s Dead“ je postala himna gotičke subkulture – sa razlogom. Njihova muzika bavi se temama smrti, misterije, depresije, ljubavi, i užasa, što su često prisutni u gotičkoj književnosti, filmu i umetnosti. Gitare su distorzirane i hladne, ritmovi su povremeno uznemirujući, a sam zvuk benda podseća na zvučne pejzaže gotičkih filmova.
Siouxsie and the Banshees
Siouxsie Sioux (vokalistkinja benda) postala je ikona gotičke mode i estetike. Uticaj benda na gotički identitet išao je dalje od estetike – Siouxsie and the Banshees su postali simbol alternativnog života, samosvesti i otpora prema mainstreamu. Tematski, njihova muzika istraživala je granicu između snova i stvarnosti, kao i haosa i reda. U spotovima za pesme poput „Arabian Knights“ i „Cities in Dust“, bend je koristio teatralnu estetiku, koja podseća na horor i mračnu romantičnu atmosferu gotičke književnosti i filma.
Sisters of Mercy
Za nešto brži ritam, vraćamo se apokaliptičnim muzičkim prizorima iz pesama benda Sisters of Mercy. Njihova upotreba sintisajzera i elektronskih efekata (posebno u albumu Floodland), kao i specifičan vizuelni imidž, učinili su ih ikonama goth roka. Način na koji se oni bave romantičnim gotičkim temama je drzak i buntovan, a duboki vokali i mračne bas linije stvaraju pulsirajuću tamu koja vas preplavljuje – nešto što je Eggers svakako pokušao da postigne u „Nosferatu“.
Fotografije: instagram @jamreidersondaily