Novi film Wesa Andersona je zapravo bajka za odrasle

Filmovi sve češće podležu „popularnim“ narativima i fabričkoj estetici zbog čega se svaki novi projekat Wesa Andersona dočekuje se kao događaj. Ne zato što obećava spektakl u tradicionalnom smislu te reči, već zato što obećava nešto ređe – pogled na svet kroz kalibrisani objektiv umetnika koji još uvek veruje u čudo preciznosti, nostalgije i simetrije.

Njegov najnoviji film, The Phoenician Scheme, još jednom potvrđuje tu posvećenost. Iako se u osnovi radi o priči o porodičnom biznisu, ova Andersonova vizija više liči na bajku za odrasle, onu u kojoj se korporativne tajne stapaju sa emocionalnim mapama likova, a dijalozi zvuče kao da su prepisani iz nekog izgubljenog evropskog romana iz 19. veka.

Porodična drama u pastelnom ključu

Benicio del Toro tumači Zsa-zsu Kordu, jednog od najbogatijih ljudi u Evropi, čiji život i imperiju posmatramo kroz oči njegove ćerke (Mia Threapleton) i njenog tutora (Michael Cera). U ovom trouglu, Anderson otvara teme nasledstva, moći i intelektualne čežnje – ali bez gubitka svog prepoznatljivog humora i lirične distance.

U stilu koji podseća na The Royal Tenenbaums ili The Grand Budapest Hotel, The Phoenician Scheme koristi porodične odnose kao ogledalo kroz koje reflektuje širu društvenu strukturu, ali ne propoveda. Njegovi junaci su uvek čudni, ranjivi, pomalo karikirani i upravo zato duboko ljudski.

Kao i u filmu Moonrise Kingdom, gde dečiji beg iz sveta odraslih prerasta u filozofsku potragu za smislom, i ovde imamo junake koji traže nešto izgubljeno. Anderson uspeva da prikaže biznis kao mitološku konstrukciju, gotovo kao da je u pitanju bajka o carstvu sagrađenom na emocijama, ne samo na kapitalu.

Film je pisan u saradnji sa Romanom Coppolom, dugogodišnjim Andersonovim saputnikom u pripovedanju, što se i oseća struktura je čvrsta, dijalozi zaigrani, a svet oko likova deluje kao pažljivo konstruisana kutija sa muzikom, spremna da zasvira čim se otvori poklopac, toliko se barem da primetiti na osnovu trailera.

Glumačka postava kao umetnička instalacija

Nijedan Wes Anderson film ne može da prođe bez glumačke ansambl simfonije. Ovog puta, pored već pomenutih, tu su i Tom Hanks, Bryan Cranston, Scarlett Johansson, Riz Ahmed, Benedict Cumberbatch, Richard Ayoade i drugi. Njihova prisutnost nije samo marketinški adut (mada malo i jeste), na stranu marketinga već u traileru može se videti vrhunska gluma pomenutih imena: svaki od njih je precizno postavljen u kadar kao boja na paleti, sa funkcijom, estetikom i osećajem koji ima zadatak da prenese.

Nostalgična Evropa snimljena u Nemačkoj

Film je sniman u saradnji sa legendarnim Studio Babelsberg u Nemačkoj, što Anderson koristi kako bi stvorio izmišljenu verziju Evrope onu koja nikada nije postojala, ali koju svi u sebi nosimo. To je ona Evropa iz dečijih enciklopedija, iz knjiga sa tvrdim koricama i ilustracijama, iz snova o vozovima i hotelskim hodnicima sa tapetama.

U tom smislu, The Phoenician Scheme podseća na The Grand Budapest Hotel, ali je narativ tiši, sporiji i introspektivniji. Ako je Grand Budapest bio opereta o nestalom vremenu, The Phoenician Scheme je razglednica iz prošlosti koja nikad nije bila, ali bi možda trebalo da bude.

Anderson nas uporno podseća da je pažnja najskuplja valuta, a sada i da „bajke za odrasle“ mogu postati novi najbolji način da je osvojimo. Dokle god postoje oni koji veruju da danas besprekorna estetika i jaka emocija mogu živeti u savršenom skladu na filmu, Wes Anderson će imati publiku. I to ne bilo kakvu, već onu koja pažljivo posmatra saku boju, kadar i rečenice koje ostaju u sećanju dugo nakon što se završi odjavna špica.

Posle uspeha filma Asteroid City i osvojenog Oskara za kratki film The Wonderful Story of Henry Sugar, Anderson kao da se vratio svom narativnom zenitu. Premijera novog filma zakazana je za 30. maj 2025. dok će šire prikazivanje uslediti 6. juna.

Focus Features i Universal Pictures već uigrano stoje iza projekta, što samo pojačava osećaj da gledamo nešto što se ne događa često umetnički film sa širokim potencijalom.

Foto: IMDb