Šta imaju zajedničko Andy Warhol, Henry Moore, David Hockney, Milton Glaser i Cy Twombly? Sarajevo.
Godine 1984, grad se priprema za XIV Zimske olimpijske igre. Četiri decenije kasnije i 400 kilometara dalje, u Beogradu se otvara izložba plakata kreiranih za ovu sportsku manifestaciju. Više od 30 grafičkih radova biće postavljeno od 5. do 23. septembra u galeriji Anastas na prvom spratu Muzeja primenjene umetnosti (Vuka Karadžića 18).
Kroz postavku nas je sprovela Dina Janevski Farčić, osnivačica Midcentury Belgrade, koji je izložbu i organizovao.
Olimpijske igre, Sarajevo i umetnost kao spona kulture i sporta
Svake četiri godine, jedna zemlja dobije priliku da bude ugosti najveće sportsko takmičenje. Iako sportska, ova manifestacija je ujedno i pozornica na kojoj domaćin ima priliku da istakne svoje bogato kulturno nasleđe i tradiciju na kojoj počiva. Ceremonija otvaranja jedan je od načina da za takvo predstavljanje.
Olimpijski plakat je drugi, služeći kao vizuelni manifest svakog pojedinačnog izdanja i portret zemlje domaćina. O njegovoj važnosti i umetničkoj vrednosti najbolje svedoče scene sa poslednjih, nedavno završenih Igara u Parizu. Najuspešniji takmičari su, uz medalju, dobijali i primerak zvaničnog postera.
Značaj upečatljivog vizuelnog rešenja koji će generacijama biti ikonična asocijacija na održanu manifestaciju prepoznali su članovi Organizacionog komiteta Igara. Tako je oformljen kreativni tim koji je brinuo o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta. Među članovima tog tima nalazili su se, između ostalih, prof. Muhamed Karamehmedović, prof. Ismar Mujezinović, prof. Mladen Kolobarić, prof. Mersad Berber i prof. Ismet Dizdarević.
Rezultat je (pretpostavlja se) 37 originalnih grafičkih rešenja. Bilo je potrebno više od pet godina i putovanja u nekoliko zemalja regiona kako bi kolekcija bila potpuna. Nakon što su naišli na prve primerke, Dina i njeni saradnici započeli su ekspediciju vrednu zlatne medalje, jer se pred beogradskom publikom sada nalazi čak 35 radova. Svega nekolicina bila je dostupna iz kolekcije Olimpijskog muzeja u Sarajevu. Ostatak kolekcije prikupljen je zahvaljujući entuzijazmu da Beograd prvi put vidi plakate na jednom mestu.
O vrednostima, umetničkim i olimpijskim
Ilustracije koje su autori prikazali predstavljaju njihovu umetničku interpretaciju grada, njegove kulturne, prirodne i društvene panorame Jugoslavije i Sarajeva u to doba; prikaz olimpizma kao sistema vrednosti koji počiva na izvrsnosti, poštovanju i prijateljstvu; konačno, svaki od plakata umetničko je delo, koji zbog svoje jedinstvene namene postaje vredan primerak lokalne, regionalne i svetske kulturne baštine.
Svaki od umetnika ostao je veran svom specifičnom izrazu, koristeći tehnike i jezik razvijane kroz svoj prethodni rad i iskustvo. Na taj način svaki od radova predstavlja i kontinuitet njihovog umetničkog stvaralaštva, ali i prikaz vizuelnog istraživanja na ovu temu, i time doprinos promociji sporta i olimpizma.
U sklopu kolekcije nezaobilazni su plakati sa čuvenom maskotom ZOI 84 – Vučkom; zatim prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa mapom staza i olimpijskih borilišta. Svaki od njih vremenom su postalji jednim od najprepoznatljivijih motiva Igara.
Gde Moore, tu i Warhol
Poseban deo kolekcije predstavlja 16 plakata iz serije Umetnost i sport koju je inicirao i, u saradnji sa Olimpijskim komitetom ZOI 84, realizovao umetnički izdavač Visconti Art i njegov urednik Lazo Vujić. Na njegov lični poziv odazvali su se Folon, Pistoletto, Rosenquist, Twombly, Kolar, Hozo, Dorazio, Greco, Helnwein, Hodgkin, Hwang, Paladino, Santomaso, Stupica. Apstraktni skulptor Henry Moore bio je jedan od prvih koje je Vujić kontaktirao. Andy Warhol je pristao da pruži svoj doprinos tek kada je saznao da je njegov engleski kolega takođe deo inicijative.
Milton Glaser, jedan od najvećih grafičkih dizajnera tog vremena, takođe je izradio jedan od plakata koji, zbog svoje umetničke vrednosti, ima posebnu važnost u kolekciji. David Hockney takođe je dao svoj doprinos, kolažom u prepoznatljivom maniru.
Izdvojena serija plakata rad je poznatog slikara, prof. Ismara Mujezinovića. Čini je osam ilustracija – po jedna za svaku od osam zimskih olimpijskih disciplina.
Ovaj umetnički portfolio nagovestio je bogatstvo programa koji prati Olimpijske igre, ali što je još važnije, oslikao ideje iz Olimpijske povelje – ideje humanosti i povezivanja naroda celog sveta, bez obzira na razlike.
Zahvaljujući saradnji Midcentury Beograd, Muzeja primenjene umetnosti i Ambasade Bosne i Hercegovine u Beogradu, Olimpijske igre u Sarajevu ponovo su u fokusu, 40 nakon održavanja.
Ovog puta, pre nego o sportu, pričamo o umetnosti, ali i vezi između ovo dvoje koja je uvek prisutna, mada često nevidljiva.
Foto: Katarina Stefanović