Kao čudni snovi uhvaćeni na filmskoj traci, slovenski „praznični“ filmovi prošlog veka često su se poigravali vremenom, pamćenjem i granicama stvarnosti. Dok su se političke ideologije sudarale s umetničkom slobodom, ovi filmovi uspevali su da ispletu hipnotičnu mrežu kosmičkog haosa, mračne komedije i provokativne simbolike. Rezultat? Filmski svetovi koji deluju kao da su rođeni iz najdubljih ponora podsvesti – svetovi koje ne možemo da zaboravimo. Na prelasku iz jedne godine u drugu, ovi filmovi nas podsećaju da su promene, ma koliko neprijatne, neophodne. Slovenska kinematografija, sa svojom smelošću i inventivnošću, i danas inspiriše sve nas koji tragamo za dubljim značenjem u haotičnom svetu. Savršeni za praznike – jer šta je bolje vreme da se izgubiš u čudnom i pronađeš u neobičnom?
Slovneski praznični filmovi – šta to uopšte znači?
Praznici su pravo vreme za takve priče. U trentucima kada godine menjaju svoje lice, dok preispitujemo prošlost i pokušavamo da uhvatimo smisao budućnosti, nema boljeg trenutka da se prepustimo filmovima koji su večiti otpor svakodnevici. Zato biramo tri klasika slovenskog filma, tri puta u nepoznato, tri acid-tripa na celuloidu.
SLATKI FILM (1974), DUŠAN MAKAVEJEV, JUGOSLAVIJA
Alternativno, mogao bi se zvati provokacija u svom najčistijem obliku. Dušan Makavejev je ovim filmom zaronio duboko u političku satiru, seksualnu revoluciju i kolektivne traume savremenog društva. Slatki film je poput ogledala koje ne samo da odražava stvarnost već je i deformiše, izazivajući nas da preispitamo šta znači biti slobodan. Njegove scene su smela mešavina groteske i poezije, uz stalno prisustvo osude kapitalizma i represivnih sistema. Ovaj film nije lak za gledanje, ali je neophodan za razumevanje duha jednog vremena.
SEDMIKRASKI (eng. Daisies, 1966), VERA CHYTILOVA, ČEHOSLOVAČKA
„Ako je svet pokvaren, zašto i mi ne bismo bile?“ – pitaju dve junakinje ovog remek-dela češkog novog talasa. Vera Hitylóva kroz kaleidoskopske vizuale i anarhičnu naraciju pruža feministički komentar o društvu koje je zaglavljeno u sopstvenim pravilima. Daisies je proslava slobode, neposlušnosti i kreativnog haosa, a u isto vreme oštra kritika konformizma. Ovaj film je poput razbijanja staklenog plafona – neuredan, intenzivan, ali beskrajno oslobodilački.
NA SREBRNYM GLOBIE (eng. On the Silver Globe, 1988), ANDRZEJ ZULEWSKI, POLJSKA
Zamislite svet na ivici apokalipse, gde se naučna fantastika sudara s filozofijom i religijom. Na srebrnom globusu je film koji je gotovo uništen zbog cenzure, ali ono što je ostalo od njega i danas blista kao svedočanstvo neukrotivog umetničkog duha. Żuławski nas vodi na putovanje kroz vreme i prostor, ispisujući univerzalnu priču o ljudskoj potrebi za smislom i o neminovnim katastrofama koje ta potraga nosi. Ovaj film je testament umetnosti koja odoleva svakom pritisku – bilo političkom, bilo tehnološkom.
Foto: IMDb