Istorijska drama “The Courier” zasnovana je na istinitim događajima iz Hladnog rata. Režiser je Dominic Cooke, dok Oskarovac i višestruko nominovan za Zlatni globus Benedict Cumberbatch igra glavnu ulogu, odnosno lik Grevillea Wynna, britanskog biznismena koji je pomagao britanskoj tajnoj službi MI6 da dođe do poverljivih informacija. BURO. je razgovarao sa Cumberbatchom o tome šta je sve znao o svom junaku pre početka snimanja filma, o njegovim utiscima o saradnji sa Merabom Ninidžem i o karantinu koji je proveo na Novom Zelandu.
O Grevilleu Wynneu i priči koja je poslužila kao osnova filma
Uprkos činjenici da je film “The Courier” špijunski triler, on ni u kom slučaju nije proizvod fikcije. Zasnovan je na istinitim događajima i fokusiran je na prijateljstvo. Bavi se ljudima koji su bili u stanju da preuzmu neverovatne rizike u ime većeg dobra i neobičnim posledicama njihovih odluka. Na moju sramotu, pre snimanja nisam znao ništa o ovoj priči i Wynneovim ličnostima. Ali svojevremeno, u jednom trenutku ljudi su bili ludi za njim, saznali su za njega nakon što je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Konona Molodoya, koji je uhapšen u Velikoj Britaniji.
Jedini video snimak sa Wynneom na kom se čuju njegov glas i velški naglasak su snimci iz vremena kada je pušten iz zatvora. Na ovom snimku je okružen gomilom novinara, od kojih svaki pokušava da dobije komentar o tome kako se oseća, da li je razgovarao sa suprugom itd, a on podseća na uplašenu životinju. To ne iznenađuje s obzirom da se, nakon svega što je morao da prođe, odjednom našao u centru pažnje. Imao sam njegovu fotografiju na kojoj izgleda kao dopadljiv, sredovečni čovek koji očito dosta pije.
Wynn je imao težak oblik disleksije koja se graniči sa nepismenošću, nije bio intelektualac, ali je imao fantastičan šarm i elokvenciju i bio je odličan biznismen. Bavio se prodajom industrijske opreme i u to vreme je pokušavao da osvoji istočnoevropsko tržište što je bilo veoma korisno za MI6, koji je tražio legitimne razloge da prodre iza Gvozdene zavese. Diplomatski odnosi u tom trenutku su uništeni zbog takozvane Kembridž petorke, a kao rezultat, MI6 je bio toliko očajan da su odlučili da prenos poverljivih podataka povere civilu.
Oduvek su me ludački zanimali tako složeni i problematični geniji. Prilika da igram takvog običnog čoveka koji je postao heroj, običnog čoveka koji čini izvanredna dela, činila mi se sjajnom idejom. Kao i razvojni put mog junaka – od puke naivnosti do samopožrtvovanja. I, naravno, usput sam naučio mnogo istorijskih činjenica: znao sam za kubansku krizu kasnih 60-ih, ali nisam znao za ovaj incident i za ključne igrače.
O pripremi za ulogu
Za ovu ulogu sam morao da smršam, i imao sam svega tri meseca za to, tokom kojih se rodilo naše treće dete. Dakle, mnogo toga se dešavalo paralelno (smeh). Za mene je razvijen poseban program, koji je u stvari bio kombinacija stroge dijete, (koja je, međutim, do kraja trećeg mjeseca postala mnogo manje stroga) i fizičkog vežbanja. Često sam plivao u hladnoj vodi, aktivno se bavio jogom i pilatesom kako bih napumpao trbušne mišiće i generalno ojačao telo. Bilo je naporno, ali je bilo i važno za ulogu.
O bioskopu i pozorištu tokom pandemije
Kada je počela pandemija, i globalni karantin, ja sam snimao film “The Power of the Dog“ na Novom Zelandu. Ono što se dešavalo tamo se dešavalo svuda i uprkos činjenici da je zemlja zatvorila svoje granice za turiste, ipak je najavljeno totalno zaključavanje. Tokom karantinskog perioda sam shvatio da mi je izuzetno važno da imam lični prostor za razmišljanje i da imam porodicu u blizini. Imao sam vremena da budem sa decom u prirodi i zaista uživam u tome i cenim. Nakon prvih nekoliko izuzetno stresnih nedelja, shvatio sam da će pre ili kasnije sve biti u redu, i da nema uvek smisla reagovati burno na ono što se događa.
Zanimljivo je da sam, snimajući na Novom Zelandu, glumio lik Phila Burbanka (lik u knjizi “Moći psa” američkog pisca Thomasa Savagea) koji bi sigurno umeo savršeno da se nosi sa ovom krizom jer je bio neverovatno snalažljiva osoba. Imao je puno mana i veoma ranjenu dušu, ali sve čega se dotakao bi se odmah pretvaralo u zaradu, bilo da je svirao bendžo ili igrao šah ili upravljao ogromnim rančem. Shvatio sam da je on zapravo voleo da stvara nešto, a ne da bude samo potrošač.
Voleo bih to da naučim, da naučim veštine i steknem znanje koje bi mi omogućilo da uživam u stvaranju, u kreiranju stvari, a ne samo u kupovini. Da, možda se ispostavilo da je karantin za mene ozbiljan signal da je vreme da se pređe sa stalne potrošnje na stvaranje, čak i ako rezultati rada nisu baš profesionalni. Jedna od prednosti karantina jeste što sam proveo dosta vremena zajedno sa svojom predivnom suprugom. Trudimo se da se pridržavamo pravila dvonedeljnog prozora: nikada nismo razdvojeni duže od dve nedelje. Mnogo je porodica tokom ovog perioda bilo u prinudnom razdvajanju ali mi smo eto imali sreće da budemo blizu, i blizu svojih roditelja.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na buro247.ru
