Jana Bjelica o filmu "Ovuda će proći put"
i FEST je stigao, a sa njim i premijere domaćih filmova koje posebno iščekujemo. Jedan od njih definitivno je i film "Ovuda će proći put" autoke Nine Ognjanović. Radnja ovog filma smeštena je u odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput. U selo, osim autoputa, stiže i stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila. Lik Jane u ovom filmu tumači talentovana Jana Bjelica, a mi smo ugrabili priliku pred premijeru i popričali sa njom.
Šta za tebe znači uloga u filmu "Ovuda će proći put" i kakvo ti je novo iskustvo doneo?
Uloga u ovom filmu mi je jako važna, pre svega što sam u svom životu imala slučnu fazu u odrastanju. Želela sam da se tom temom ne bavim sa distance i iz perspektive nekoga ko je prevazišao tu vrstu problema. Pokušala sam da tu priču donesem jednako sveže i iskreno kao onda kada mi se događala.
Kakva je bila saradnja sa Ninom?
Nina i ja smo saradnju započele još za vreme studija, radeći na jednom kratkom filmu. Pre toga se nismo poznavale. Nakon toga smo počele da se družimo, pa se iz toga desila ova saradnja. Jednostavno je raditi sa ljudima kojima verujete, i koji osećaju vaš senzibilitet, kako poslovni, tako I privatni. Uživam da radim sa njom. U određenom trenutku rada na ovom filmu nije više bilo potrebe da mi govori šta želi. Kad ne funkcioniše pogledamo se i ona kaže ,, Ajmo još jedan”.
Da li mlade rediteljke dobijaju dovoljno mesta na našoj sceni?
Mislim da ne. Pre se uspeh mlade rediteljke posmatra kao izuzetak, što po mom mišljenju nije ispravno. Generalno je uspeh mlade žene u današnje vreme praćen nekakvim ograničenjima i predrasudama koje svet u kom živimo nameće kao uslovnost. Paradoksalno je što se nikad više o tome nije govorilo, a da se toliko malo stvari po tom pitanju zaista menja.
Kakvu ulogu priželjkuješ?
Nisam sigurna da ću na ovo pitanje ikada imati odgovor. Priželjkujem dobar scenario, bogate likove. Imam samo jednu želju, a to je da se svaka sledeća uloga razlikuje od ovih prethodnih. Tako, po mom mišljenju, glumac napreduje, razvija se u različitim pravcima kao glumačko biće.
Kako je bilo igrati Milku u "Močvari"? Da li ti prija kada je ženski lik složen kao što je ona?
Zahtevno. Naravno da prija. Što je izazov kompleksniji, to je napor da se on savlada veći, pa je tako i napredak uslovljen upravo prelaženjem tih prepreka. To je jako važna uloga, koja mi je donela mnogo.
Glumila si u filmu Živ čovek sa Nadom Šargin i Nikolom Đuričko. Kako je to iskustvo uticalo na tvoju glumu?
Velika je privilegija da na samom početku karijere delite kadar sa tako značajnim i velikim glumcima. Bila sam jako mlada, I to je moja prva profesionalna uloga. Savete koje sam od njih dobila pamtim i primenjujem.
Šta nedostaje našoj kinematografiji?
Kvalitet pre nego kvantitet. Nedostaju nam priče koje će biti svedoci vremena u kom živimo, koje će nas, kada prođu godine, podsećati na probleme koje imamo danas. Potreban nam je iskreniji i suroviji komentar na sve ono što nas muči sada i ovde.
Šta ćeš gledati na FESTU?
Idealno bi bilo da mogu da pogledam sve. Još uvek nemam neki spisak kog ću se pridržavati, već mi je cilj, kao i svake godine da pogledam što više filmova.
