Sean Baker, dobitnik Oskara, u 5 filmova koje treba da pogledate
U srži njegovog stvaralaštva je fascinacija kako ljudi u najnižim slojevima američke kapitalističke strukture funkcionišu pod težinom ekonomske nesigurnosti.
Sean Baker je trijumfovao na dodeli Oskara 2025. osvojivši nagradu za najboljeg režisera godine, dok je njegovo ostvarenje „Anora“ proglašeno za najbolji film. To je savršen povod da se bliže upoznate sa radom ovog američkog režisera, koji je uspeo da se nezavisnom produkcijom probije u mainstream.
Kao belac koji je rođen i odrastao u višoj srednjoj klasi Nju Džerzija i pohađao filmsku školu na Njujorškom univerzitetu, Sean Baker pomalo neočekivano u fokus svojih filmova stavlja ljude sa margina Amerike.
U srži njegovog stvaralaštva je fascinacija kako ljudi u najnižim slojevima američke kapitalističke strukture funkcionišu pod težinom ekonomske nesigurnosti. Dok su njegovi rani filmovi kao što je “Take Out” bavili ovom temom kroz priče radnika na privremenim poslovima, njegov nedavni niz drama istražuje živote ljudi u najstigmaizovanijoj „profesiji“, prostituciji.
Svaki film koji je snimio od “Tangerine” bavi se ovom temom, a Bakerova veština pripovedača leži u njegovoj sposobnosti da prikaže ljude koji zarađuju baveći se seksualnim radom, ne kroz banalne stereotipe, već kao živopisno prikazane, tragično stvarne ljude. Uostalom, upravo je njima posvetio osvojenu Zlatnu palmu u Kanu prošle godine.
Priče koje Sean Baker stvara duboko su emotivne, ali ne previše pretenciozne – ovih 5 filmova vredi pogledati.
SEAN BAKER U 5 FILMOVA: RED ROCKET
Prosečni protagonista filmova Seana Bakera je neko ko je, u suštini, pristojna osoba. Naravno, Ani iz „Anore“ ima prost jezik i posao koji nije baš u najboljem svetlu, ali empatija koju film gaji prema njoj je zarazna. „Red Rocket“ uzima drugačiji pravac, prikazujući muškarca koji je, kako publika brzo shvata, toksičan do srži.
Simon Rex, čija je drska i zla izvedba istovremeno odbijajuća i neodoljivo magnetična, igra Mikey Sabera, propalu porno zvezdu koji se vraća u svoj rodni grad kako bi parazitski živeo od svoje otuđene žene, dok planira povratak u šou-biznis o kojem će se hvaliti svakome ko mu priđe.
Film je jednako smešan i podsticajan na razmišljanje kao i drugi Bakerovi radovi, ali je, dizajnom, sumorniji, sa ciničnim pogledom na zabludu koja pokreće mnoge propale holivudske snove.
TAKE OUT
Jedini film koji je Baker režirao u timu, „Take Out“, zajednički je projekat sa Shih-Ching Tsouom, koji će kasnije producirati i imati cameo uloge u njegovim drugim filmovima. Dodatna perspektiva pomaže filmu, koji koristi gotovo dokumentarni pristup svojoj priči.
Radnja filma dešava se na kišnomm depresivnom Menhetnu i potpuno uranja publiku u život Minga Dinga (Charles Jang), dostavljača iz restorana i nedokumentovanog imigranta koji ima samo jedan dan da zaradi dovoljno napojnica da vrati dug zelenašima, ili će se suočiti sa ozbiljnim posledicama.
Rezultat je dinamičan triler koji je uznemirujuć i napet, a suptilno dirljiv u tome kako prepoznaje Njujork iz perspektive onih koji su prečesto zanemareni unutar grada.
TANGERINE
„Tangerine“ je privukao veliku pažnju kada je izašao, zbog toga što je snimljen sa tri iPhone uređaja (što je još uvek bilo prilično novo u 2015). Bakerov low-fi pristup savršeno odgovara priči smeštenoj u jedan dan, ali sada se čini da je to sekundarno u odnosu na to koliko je ova komedija duboko smešna i dirljiva.
Mya Taylor i Kitana Kiki Rodriguez daju autentične, prirodne nastupe kao dve trans seks radnice koje kreću na osvetničku turu kroz njujorške klubove, nakon što jedan od njihovih ljubavnika započne vezu sa drugom ženom.
Smešan i bučan, „Tangerine“ daje savršenih 90 minuta manične komedije koju je Baker usavršio u „Anori“.
ANORA
Klasa i kapitalizam su glavne teme u karijeri Seana Bakera; svaki njegov film istražuje inherentnu anksioznost koju doživljavaju oni na samom dnu ekonomske lestvice. Direktna i borbena, Ani je odmah simpatična i uverljiva: navijamo da pronađe sreću sa sinom ruskog oligarha, koji je očigledno inferioran u odnosu na nju, a zatim navijamo da se izbori protiv njegove porodice.
Baker deluje sigurnije nego ikada iza kamere, naizmenično prelazeći između manične komedije i razarajuće romantične tragedije, a da pri tom nikada ne gubi ritam. On Aninu borbu za bogatstvo i brzi pad čini uzbudljivim filmskim iskustvom.
THE FLORIDA PROJECT
Izuzetno je teško napraviti film iz perspektive deteta, što čini ono što je Baker postigao u filmu „The Florida Project“ još neverovatnijim. U pitanju je remek-delo o životima stalnih stanovnika motela smeštenog na periferiji Disney Worlda, a donosi razarajuću priču o ekonomskoj nesigurnosti kroz perspektivu šestogodišnje devojčice Moonee, koju tumači Brooklyn Prince.
„The Florida Project“ deluje i intimno i epohalno, donoseći priču o ljudima koji su nevidljivi i zanemareni, sa dubokom emocijom i pažnjom koja je opipljiva i preplavljujuća. Možda zato Baker iznenada menja svoj pogled za fantastičnu završnu scenu, koja seče kao nož – upravo jer znamo da nije istinita; pa on, kao i publika, ne može da izdrži pomisao na bol koji će doći za njegove likove nakon što kamera prestane da snima.
Fotografije: instagram anorafilm; thefloridaproject