Dramatičan naslov, znam.
Naravno da Instagram nije svima pokvario odmor, a ako ćemo pošteno, i onima kojima jeste za to nije kriv Instagram već su ga pokvarili sami sebi – zbog Instagrama. Da se razumemo, lično tome teram kontru. Ovo nije bilo svesno i planski, niti sam „odjednom presekla“ i teatralno odložila telefon u fijoku. Meni na odmoru telefon stoji u fijoci ne zbog toga što sam se umorila od stalnog postovanja, pošto generalno ni ne postujem, već zbog jednostavne prezasićenosti svim i svačim online i odluke da uživam u tom ultimativnom luksuzu života u trenutku koji se ne tiče nikog drugog osim mene same i ljudi sa kojima sam.
Čini mi se da sam u tome poprilično usamljena.
Ne mogu da se ne pitam zašto, onako kolektivno, imamo potrebu da se, pardon my french, sami sebi u….mo u život? Gde smo izgubili liniju koja razdvaja profesionalne prodavce snova (u koje i sama spadam, samo ne na Instagramu) i onih koji te snove gutaju po principu kuka, štap i olovo pa se posle njima dave?
Potpuno je u redu da želite nešto posebno. I treba, na kraju krajeva. I odmor i outfit i sve. Ali ako se osećate da je to kako će ispasti fotke bitnije od toga kako ćete se na nekom mestu osećati, hajde da se kolektivno zapitamo „zašto“?
