Kako nam je i zašto Instagram pokvario odmor?
Dramatičan naslov, znam.
Naravno da Instagram nije svima pokvario odmor, a ako ćemo pošteno, i onima kojima jeste za to nije kriv Instagram već su ga pokvarili sami sebi - zbog Instagrama. Da se razumemo, lično tome teram kontru. Ovo nije bilo svesno i planski, niti sam "odjednom presekla" i teatralno odložila telefon u fijoku. Meni na odmoru telefon stoji u fijoci ne zbog toga što sam se umorila od stalnog postovanja, pošto generalno ni ne postujem, već zbog jednostavne prezasićenosti svim i svačim online i odluke da uživam u tom ultimativnom luksuzu života u trenutku koji se ne tiče nikog drugog osim mene same i ljudi sa kojima sam.
Čini mi se da sam u tome poprilično usamljena.
Malo je onih koji ne robuju svom telefonu (čast izuzecima). Da stvari budu još ironičnije, ne robuje se samo telefonu zato što ste svima na izvol'te 24/7 već i zato što se robuje sopstvenoj predstavi o sebi na društvenim mrežama kao da nam od toga život zavisi. Ukoliko su društvene mreže vaš posao, ovo se ne odnosi na vas. Odnosi se na more "civila" koji, umesto da žive, preživljavaju prave male drame u nastojanju da se pokažu, šta god to značilo.
Sve češće mi se dešava da slušam beskrajne razgovore o tome šta spakovati ne za uživanje, već za fotkanje. O tome koliko kombinacija treba da se ima kako ne bi izgledalo da "se ne izvlačim iz ove jedne haljine", oduševljenju kad se pronađe mesto na kom je zalazak sunca baš savršen. O redu na stenama u Rovinju pored Puntuline kako bi se isti uhvatio mogu da napišem koju reč ali nije lepo biti zao. Baš tamo, na primer, dok sa najviših stena skaču neki klinci, na onim pored se smenjuju parovi kao deca ispred Deda-Mraza u američkim božićnim komedijama, samo nervozni i uspaničeni jer će im promaći taj jedan trenutak koji mora da se uhvati i postuje. Devojke čantraju momcima, drugarice menjaju poze munjevitom brzinom, a zatim se bez izuzetka, svi samo okrenu i vrate odakle su i došli bez da se zapravo i zagledaju u more pred sobom. Pretpostavljam kako bi pronašli savršene morske plodove u tanjiru - za slikati, ofc.
Kao što rekoh, sve više drugarica me pita šta da kupi/spakuje za fotkanje kad otputuju. I da se razumemo, nije to više samo "idem na more" ili "idem na city break". A ne. Radi se o planiranju garderobe za svaku morsku destinaciju posebno pošto eto, više uopšte nije svejedno ide li se na Hvar, u Italiju ili na nešto egzotičnije. Zna se šta se gde nosi, zaboga. A kako se to zna? Pa, Instagram i modne kuće daju vrlo vrlo jasne smernice. Na primer, kuku onome ko se u Pariz zaputi bez majice na pruge u bilo koje doba godine (iako je stvarno, ali stvarno, došlo vreme da se oprostimo od nekih "Parižanka" klišea) ili na Kapri bez uske maksi haljine i papuča na štiklu od 11 cm. Ok, malo karikiram ali zaista samo malo.
Gotovo preko noći, posebna garderoba za svako novo putovanje ili destinaciju postala je must. Svako zaslužuje novi look book, samo što ne reklamiramo brendove i concept-storove nego sebe. Vrlo često to podrazumeva mood board sastavljen od cruise kolekcija i, naravno, omiljenih Instagram devojaka.
Ne mogu da se ne pitam zašto, onako kolektivno, imamo potrebu da se, pardon my french, sami sebi u....mo u život? Gde smo izgubili liniju koja razdvaja profesionalne prodavce snova (u koje i sama spadam, samo ne na Instagramu) i onih koji te snove gutaju po principu kuka, štap i olovo pa se posle njima dave?
Potpuno je u redu da želite nešto posebno. I treba, na kraju krajeva. I odmor i outfit i sve. Ali ako se osećate da je to kako će ispasti fotke bitnije od toga kako ćete se na nekom mestu osećati, hajde da se kolektivno zapitamo "zašto"?
