Stalno slušamo priče kako su influenseri krivi za nešto. Za to što više kupujemo, za to što smo opsednuti svojim izgledom, perfektnim kadrom, ili brojem lajkova. Oni poseduju ogroman uticaj na online kulturu, često služeći kao uzori i mentori ljudima koji ih prate. Promovišu određeni stil života, različite proizvode i brendove, kao i originalni sadržaj na svojim stranicama i time diktiraju trendove određenim ciljnim grupama. Skoro sve što oni objavljuju pažljivo je skrojeno da izgleda podržava sliku kakvu oni žele da ostave o sebi.
„Ali šta kada se ta granica pomeri i oni više nisu krojači svog imidža već tu ulogu preuzme sama publika diktirajući svoje želje i govoreći šta je kul, a šta dosadno?“
Baš takvu jednu priču ispričao je autor Gurwinder na sajtu The Prism. Ovaj novinar poznat je po svojim tekstovima u kojima istražuje „načine na koje smo prevareni u digitalnom dobu“, a članak koji spominjemo otkriva mračne hodnike društvenih mreža kojim nije baš prijatno zakročiti.
U svom tekstu „The Perils of Audience Capture“ između ostalog on priča priču o Nicholasu Perry-u, dvadesetčetvorogodišnjem mladiću koji je 2016. rešio da postane poznat u online svetu. Počeo je sa postavljanjem snimaka na kojima se bavio svojom strašću: svirao violinu i veličao dobre strane veganstva. Prošao je uglavnom neprimećen. Godinu dana kasnije, odustao je od veganstva, navodeći kao razlog zdravstvene probleme. Slobodan da jede šta god poželi, počeo je da postavlja video snimke na kojima konzumira razna jela dok priča pred kamerom.
„Ovi novi video snimci su brzo pronašli značajnu publiku, ali kako je publika rasla, tako su rasli i njihovi zahtevi.“
U komentarima ljudi su počeli da ga izazivaju da jede što više može. Željan da ih zadovolji i pridobije još kog pratioca, počeo je da postavlja sebi mučne izazove u ishrani, svaki veći od prethodnog. Njegova publika je aplaudirala, ali je uvek zahtevala više. Ubrzo je snimao sebe kako jede čitave menije restorana brze hrane u jednom dahu. Sakupio je preko šest miliona pretplatnika na šest kanala na Youtubu. Zadovoljavajući sve veće zahteve svoje publike, ostvario je svoju želju da eksplodira i postane veliki na mreži. Ali cena je bila to što je eksplodirao i postao veliki na načine koje nije očekivao.
Kako autor navodi u tekstu „Kada influenseri analiziraju povratne informacije publike, često otkrivaju da njihovo čudnije ponašanje dobija najviše pažnje i odobravanja, što ih navodi da ponovo transformišu svoje ličnosti prema daleko ekstremnijim društvenim signalima od onih koje bi dobili u stvarnom životu. Čineći to, oni preuveličavaju idiosinkratičnije aspekte svojih ličnosti, postajući grube karikature samih sebe“.
U online svetu, ne živimo samo među onima koje dobro poznajemo, već smo primorani da usavršavamo svoje ličnosti pred bezbrojnim očima stranaca. I to je počelo da utiče na proces kojim razvijamo naše identitete.
