Pustili ste dobru muziku, đuskate ispred ogledala, spremate se za grad, naravno ne znate i nemate šta da obučete, u zadnji čas kada treba da izletite iz kuće jer već uveliko kasnite – javi se onaj osećaj da na događaj za koji ste se satima spremali ne treba da idete. Kako i zašto – ko će ga znati? Scenario broj dva: odlazite na žurku, dobro se provodite, više i ne razmišljate da li tu treba da budete ili ne i upoznajete osobu za koju u sekundi prepoznajete da neće biti dobra po vas (da li ćete taj osećaj i poslušati je već druga stvar).
Gut feeling, intucija, šesto čulo iliti jednostavno ono “osećam i znam” – nazovite ga kako vam milo, suštinski je reč o istoj stvari. Zapravo, gut feeling će često biti povezan i sa određenom emocijom, dok to ne mora uvek biti slučaj sa intuicijom. Taj osećaj dolazi iz dela mozga koji je zadužen za emocije i sve naše emocionalne odgovore. Kada osetimo taj glas odnosno intuiciju – ne možemo da ih prevedemo u reči, ali znamo da su ispravni. Kako?
Naučnica i spisateljica Tara Swart objašnjava gut feeling na sledeći način: “Ovaj osećaj je kombinacija crevnih bakterija koje komuniciraju direktno sa mozgom putem hemijskih glasnika u krvi i preko veze crevnih neurona sa limbičkim – emocionalnim i intuitivnim delom mozga. Ako stvari posmatramo iz vizure koja više naginje ka duhovnoj, intuicija se može objasniti kao sveukupni osećaj znanja koje se različito predstavlja za svako biće.”
Jezikom običnih ljudi: postoji razlog zašto ovaj nadražaj zovemo “osećaj iz stomaka” budući da doslovno postoji ta utrobna senzacija u predelu creva. Doduše, neki ljudi to osećaju u predelu oko srca ili im struji kroz celo telo. Logično pitanje koje se postavlja jeste: Da li ga uvek treba slušati?
Odgovor, pretpostavićete, nije jednostavan i jednoobrazan. Naime, osećanja su sistemi za prepoznavanje obrazaca dizajnirani da vas čuvaju na terenu bezbednog, ali ponekad vas mogu sprečiti da napredujete na osnovu starih strahova. Recimo da ste u prošlosti bili prevareni i uvereni ste da je i novi partner osoba koja će vas takođe prevariti. Možda ste u pravu, ali to zapravo može biti i projekcija prethodne traume. Pošto se intuicija oslanja na evolutivno stariju, automatsku i brzu obradu, ona takođe postaje plen zabluda, kao što su kognitivne predrasude – sistematske greške u razmišljanju. Uprkos tome, upoznavanje sa uobičajenim kognitivnim predrasudama može vam pomoći da ih uočite u budućim situacijama.
Ono što je takođe veoma važno jeste razdvojiti intuiciju od straha ili anksioznosti. Ukoliko ste anksiozni, stvari se dodatno komplikuju budući da može biti prilično izazovno napraviti distinkciju između straha i intucijie. Intuicija dolazi iz mirnog i svesnog stanja koje nije emocionalno i stoga je objektivno prema energiji i “porukama” koje dolaze. Anksioznost je vibrirajuća, neuravnotežena sila koja ljude nagna u zbrkana stanja, brzo kucanje srca i teren nemira. Za izoštravanje intucije potrebno je vreme, samosvest i poverenje kao i razgraničavanje situacija kada su odluke bile donete usled intuicije ili straha, što i nije baš lak posao.
Kada imate iskustva u određenoj oblasti, mozak ima više informacija da ih uporedi sa trenutnim, što čini vašu intuiciju pouzdanijom. To zapravo znači da se vaša intuicija može „poboljšati“ iskustvom. Dakle, vežba je možda najoptiminalniji odgovor na pitanje da li je i kada treba slušati. Nema boljeg učitelja od iskustva.
