Pretraga

Slučaj Emily Ratajkowski 2: Kome smeta ravan stomak supermodela?

Slučaj Emily Ratajkowski 2: Kome smeta ravan stomak supermodela?

Tekst: Manda Javorina

Nisam fan Emily Ratajkowski i nije mi promakla ironija činjenice da je ovo drugi tekst za koji su mi njen lik i delo direktan povod, kao i da je ovo ukupno treći takav tekst koji izlazi na našem sajtu. Kako se ovo desilo? Sa svojih 27.2 miliona pratilaca (& counting), telom po Victoria’s Secret standardu (iako zvanično nije bila njihov model) i licem do kog mnogi mogu da stignu samo uz pomoć estetske medicine, @emrata je simbol našeg vremena, ne samo popularne kulture. Kada ona nešto uradi ili kaže, ljudi vide i reaguju, puštaju svoje poslovične kosture iz ormara.

Tako se pre neki dan digla se bura oko toga kako se Emily slikala 11 dana nakon porođaja golog stomaka. Da taj stomak izgleda kao što izgleda stomak 99.9% žena koje su se tek porodile, pretpostavljam da bi je zvanično dočekale pohvale kako je hrabra i uzor mladim devojkama i majkama svih godina i celoj planeti pošto je prikazati koliko-toliko stvarno stanje stvari postalo ultimativna hrabrost (i da, to mi mnogo smeta, i da mislim da je obično s..nje). Ali gle čuda: Emily na slici pokazuje stomak koji izgleda kao je upravo izašla sa treninga, a ne iz sale za porođaje.

Slučaj Emily Ratajkowski 2: Kome smeta ravan stomak supermodela? (фото 1)

Biću potpuno iskrena, ko hoće nek me optužuje da mrzim žene. Kada mi je drugarica poslala odličan članak na ovu temu (hvala, Vanja), moja prva pomisao bila je “ma šta se svi lože, ovo je fotkano na početku trudnoće, ne posle porođaja”. Istina jeste da ovo potencijalno objašnjenje itekako pije vodu, pogotovo što je dotična fotografija objavljena na @inamoratawoman, zvaničnoj stranici njenog brenda kupaćih, veša i pidžama. Potpuno je moguće da je snimljena dok je Emily bila na početku trudnoće, pogotovo kad se uzme u obzir da su uzorci za kolekciju koja se promoviše sada, u to vreme verovatno bili spremni.  

Nakon nekoliko sekundi ovakvog razmišljanja, odjednom me je bilo malo sramota sebe same. Pitanje kada je slika snimljena je suštinski nebitna. Bitna je konverzacija koja se oko nje povela i užarena osećanja koja pljušte sa svih strana.

Vidite, ja i dalje verujem u prodavanje sna. Sa druge strane, ne verujem u nametanje nerealnih očekivanja i ćutanje. Kako to može da ide ruku pod ruku? Može, ukoliko iskreno i osvešćeno razgovaramo i naučimo da razdvajamo javu i san - što, priznajem, postaje sve komplikovanije.

Kada Kate Middleton išeta iz porodilišta nekoliko sati nakon porođaja nafrizirana i našminkana, nasmejana i na štiklama - meni se oglasi sirena za uzbunu u glavi. Pardon, zaurla, i to na nekoliko potencijalnih nivoa.

Jedan jeste pitanje pod kakvim to neljudskim pritiskom treba jedna žena da bude pa da izvodi ovakvu predstavu, sledeći je kako javna osoba koja se zvanično zalaže za mentalno zdravlje i “predvodi primerom” može sebi da dozvoli da postavlja takav primer ženama (i muškarcima), zatim dolazi neizbežno pitanje “ko je ovo dozvolio?” i tako dalje i tako dalje. Verujem da nisam usamljena.

U slučaju Emily Ratajkowski, pričamo o ženi koja je takođe javna figura i koja se takođe trudi da “predvodi primerom” pa se uključila u javnu raspravu na temu eksploatacije žena i seksualnog nasilja, pojavila dlakavog pazuha, uposlila modele svih veličina i boje kože da reklamiraju odeću sa njenim potpisom ali i postavljala poprilično seksi “trudničke” fotografije (valjda) u svrhu raskrinkavanja mita da je žena ili majka-svetica ili kurva i ništa između. Pričamo o ženi koja je vrlo svesna svoje moći da izazove reakciju i koja je po svemu sudeći znala da će se o ovome raspravljati u medijima, kao i da će većinu žena narodnim jezikom “baciti u depresiju”.

A sad, imam jedno pitanje za nas žene: zašto?

Bio to stomak porodilje ili ne, hajde da se iskreno zapitamo zašto se poredimo sa ženom koja je sve samo ne obična po pitanju toga kako izgleda. Osim što je potpuno jasno da je osvojila džek-pot genetske lutrije, Emily Ratajkowski je od svog tela napravila i svoj posao te mu pristupa sa ozbiljnom posvećenošću. Dakle, kombinacija genetika + ekstreman trud koja ju je dovela do toga da bude u možda 10% stanovništva, verovatno i mnogo manje. Da li vas, drage žene, hvata ista depresija kada pomislite na imena Andrea Ghez ili Donna Strickland? Ne, zato što je velika šansa da im ni ne znate imena - radi se o dobitnicama Nobelove nagrade za fiziku 2020. i 2018. godine. Možda vas u očaj baca misao na Dr. Özlem Türeci, žensku polovinu dvojca naučnika na čelu tima koji nam je dao Pfizer vakcinu?

Ne baca vas. Ne baca ni mene. I to ne samo što nam je izgleda više krivo što neko ima ravniji stomak od nas nego što je korisniji za celo čovečanstvo - ponovo od nas.

Ne bacamo se u očaj zato što znamo da je iluzorno - i poprilično glupo - porediti se sa nekim ko je osvojio genetsku lutriju (bila ona talenat za fiziku ili dužina nogu), a zatim svoj život posvetio razvijanju te genetske lutrije.

I zato hajde da osvestimo neke stvari - većina nas je još uvek daleko od toga da ih zaista duboko u srcu oseti ali treba odnekud početi - i da prestanemo da se poredimo sa ljudima na takav način da nas to čini nesrećnim. Uključite i razum, ne samo projekcije sopstvenog osećaja inferiornosti. Jedino tako ćemo jednog dana stići do tačke da se ljubav prema sebi ne smatra neočekivanom hrabrošću.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor