Ako ćemo da pričamo o stvarima konkretno, i ostavimo se romantičarskih maštarija, činjenica jeste da su naše misli, osećanja, reakcije, i ostale mentalne aktivnosti ništa drugo do splet elektro-hemijskih signala koji jurišaju po ogromnoj, nestvarno precizno isprepletanoj mreži. Pa nas tako preseče u stomaku kad se uspaničimo, pa nas zaboli glava od nagomilanog stresa, pa nam zenice zasijaju i rašire se kada vidimo nekoga do koga nam je stalo. Ništa magija i leptirići, ništa romantika i srodne duše, ništa intuicija i predosećaji. Samo čista hemija i fizika. Ipak, ukoliko sva kretanja unutar nas jesu čisti signali da li bi povezivanje tih signala sa digitalnim spoljnim „operaterom“, i elektronikom omogućilo da imamo nešto drugačije sposobnosti? Da li bi “zaostale” delove mozga probudilo i povećalo sposobnosti našeg mozga?
Ovo pitanje (a i odgovor) predstavio je nedavno Elon Musk, tehnološki mag, u prezentaciji Neuralink tehnologije i aparata koji bi to omogućio. Neuralink bi zapravo funkcionisao po sistemu čipa koji bi se postavio unutar mozga, a dugoročni cilj ove kompanije biće, kako i samo ime navodi, proizvodnja “neuralne niti”- niza elektroda koji se spajaju sa ljudskim mozgom, koji bi se koristili za poboljšanje epilepsije, Parkinsonove i sličnih bolesti. Uz to, ovaj proizvod bi idealno omogućio ljudima da dostignu veće kognitivne sposobnosti i time isprate ubrzani razvoj veštačke inteligencije. Posledica bi bilo poboljšanje memorije i omogućavanje komunikacije sa računarima bez fizičkog posredovanja, dok paralelno čini izlečivim hronične probleme i terminalna stanja od slepila, gubitka pamćenja, oštećenja mozga, pa čak i depresije.
I nije to ništa preterano novo, ako ništa drugo gledali smo do sada bezbroj puta u filmovima, samo je nekako izuzetno brzo napredovalo. S jedne strane, istina neuro-naučnici se bave “osluškivanjem” nervnih ćelija od sredine XX veka i sada u prvim decenijama XXI signali iz mozga majmuna se preusmeravaju i kontrolišu veštački ruku. Međutim, od pređašnjih napredaka ovo je otišlo nekoliko koraka dalje, i Neuralink tim je uspeo da napravi uređaj koji šalje wireless signale sa 1024 elektrode ugrađene u mozak svinje Gertrude i upravlja njime i sakuplja podatke, a prave i značajan progres ka isprobavanju Neuralinka na ljudima. Tako, pored toga, i pored ovih na prvi pogled filantropskih, postoje i malo drugačije tendencije od onih čisto naučnih i mediciniskih, budući da Musk ima i mnogo ambicioznije ciljeve.
Da se razumemo, lepo je da svi budu zdravi i veseli ali je recimo još lepše da nam pandan u funckionalnosti i primer za poređenje ne budu roboti. Jer su u suprotnom sve stvarno velike šanse da malo po malo sve počne, sve više, da podseća na bilo koju epizodu “Black Mirror” serija kada se tehnologija otme kontroli. Jedino što doduše jeste utešno jeste da nije samo tehnologija jedina barijera koja treba da se prevaziđe pre nego što se ujedinimo zauvek u ljubavi sa robotoskom mašinerijom u glavama pod floskulom da “će se tako prevazići nedostaci” koje, avaj, kao ljudi imamo. Da jeste, verovatno bi se ovo već od vajkada desilo. Ako ništa drugo, a ono od kad je Muska sigurno. Nego ima tu jedan komplikovaniji igrač. Mozak.
Veliki deo anatomije mozga je zapravo gotovo identičan kod svih, ali smo na nivou individualnih nervnih ćelija svi neponovljivi. Jedinstveni sklopovi jedinstvenih ćelija sa jedinstvenom međudinamikom koja spolja deluje gotovo isto i gotovo da i jeste. Samo što nije. A te, individualne (da se poslužimo vazda popularnim tehnološkim jezikom) karakteristike svakog pojedinca na planeti Zemlji će biti kod koji se malo teže razbija. Tako da, bilo da Musk uspe (a da ne pričamo o tome da li bi trebalo da uspe) u svojoj zamisli i ostvari ultimativni cilj gde bi se mozgovi apgrejdovali paralelno sa tehnologoijom, decenije i decenije istraživanja su pokazale da mozak ne otkriva svoje tajne baš tako lako i uporno odoleva svim pokušajima da ga totalno razumemo. Odoleće i hakovanju, i barem još neko vreme će “Westworld” da se događa samo na ekranu. Za sada.
