Nekad davno ako bi vam neko rekao da ste “štreber” sva je prilika da biste se osetili čudno, autsajderski i u najmanju ruku povređeno i isključeno. Danas je, međutim, situacija potpuno drugačija i na prvom mestu ako biti “štreber” znači čitati, informisati se, biti posvećen i u toku sa stvarima – nemamo ni najmanji problem da ponesemo taj epitet. Drugo, iako naš jezik poznaje samo jedan termin anglo-kultura poznaje i “geek” i “nerd” koji imaju ponešto drugačija značenja i biti “geek” se u priličnoj meri odnosi na nekog ko živi u svom svetu i potpuno je u njemu. Nekog ko je “čudak” u svojoj opsesiji i umesto da bude deo “kul” ekipe u školi, više spada na stranu onih “čudnih” kolekcionara nečega, fanova neke igrice ili franšize i tako redom. Međutim, pored toga što smo svi porasli i prerasli svoje srednjoškolske traume o isključenosti, i kako je danas apsolutno nemoguće postojati van geek kulture, situacija je znatno drugačija. Sve ono što je u popularnoj kulturi obeleženo predznakom “geek” je postalo izrazito popularno a samim tim i u kategoriji “kul” za sve. Pre recimo dvadesetak godina biti Tolkinista (fan Tolkiena i hobitskih avantura) ili treker (“Star Trek” fan) je bilo javno ismevano ali sa serijama kao što su “Štreberi”, “Ready Player One”, i drugim, “geek” termin i kultura su doživeli transformaciju u savremenom svetu.
Ova kultura je posebno zanimljiva zbog svoje specifičnosti jer svaka grana započinje u zatvorenom, uskom krugu najzagriženijih fanova, ali vremenom na kraju postaje masivni, nezaobilazni stub popularne kulture.
Ipak, iako bi danas bilo veoma jednostavno proglastiti pobedu “štreberstva”, treba imati na umu da je sve to još uvek deo sistema koji poznajemo pod imenom “kapitalizam” i da popularnost znači samo jedno: novac. Čim se pojavi potreba za ovim, velike kompanije nalaze način da promene svoj imidž i odgovore na potrebe društva. S druge strane, promena u diskursu je toliko očigledna: na rukovodećim mestima velikih kompanija danas su upravo ljudi koji jesu nosioci “geek” kulture i koji su nekada verovatno pripadali kategoriji “ne kul”, a u ovom vremenu su postali asocijacija za najuspešnije kao što su Zuckerberg, Jobs i Musk. Promena je ozbiljna i u novim serijama se donekle i insistira na tome pa su čak su i junaci iz serije “Stranger Things” polako postali kul klinci. Možda jesu u svom svetu, obožavaju “Dungeons of Dragons” i rešavaju misterije malog grada, ali su beskrajno kul ekipa u svemu što rade, od onoga što govore do onoga što nose.
Jednostavno, etiketa „geek“ danas uopšte ne stoji zasebno od etikete “kul”.
I glavni “krivci” za to se mogu pronaći u nekoliko sektora: naučna fantastika, video igrice, stripovi… i pitali smo se kako je došlo do popularizacije svakog od ovih.
Naučna fantastika
Sci-fi je beskrajno bogat žanr. Ima mnogo legendarnih naslova ali glavni su definitivno “Zvezdane staze” i „Ratovi zvezda”. Prvi je pokorio TV, a drugi bioskope i ovi naslovi nisu samo popularni već su i pravi mini kultovi. Ljudi su spremni da stoje u kilometarski dugim redovima samo da bi kupili kartu. Kada su “Zvezdane staze” u jednom trenutku počele da opadaju u popularnosti fanovi su nahrlili u studio da traže obnovu i nastavke serije, a “Ratovi zvezda” ne prestaju da budu popularni uprkos činjenici da je od prvog dela do devetog “Ratovi zvezda: Uspon Skajvokera” prošlo 40 godina. Nema tog filma kome Adam Driver neće vratiti stari sjaj, ali ruku na srce ovde nije bilo potrebno ništa ni vraćati jer su fanovi uvek ostajali fanovi kroz sve ove godine. U poslednjih nekoliko njihov broj se dodatno povećavao i izvesno je da one koji su fanovi ovih filmova definitivno niko ne doživljava kao “štrebere gubitnike”, kako su nekada bili prikazivani u filmovima.
Fantazija
Kao i sci-fi, fantazija je zahvaljujući svojim književnim uporištima uvek bila za širok krug ljudi. Ljubitelji Tolkienovog sveta ili Terry Pratchettovog nisu imali nikakav status fanova. Onda je tokom 80-ih počeo da se formira imidž „štrebera-čudaka“, a tome su najviše doprinele LARP- live action role-playing games. Budući da je grupa odraslih ljudi maskirana u gobline i vilenjake, iz oružje od stiropora izgledala dosta čudno onima sa strane, jedno vreme su mnogi koji su voleli fantaziju spadali u kategoriju „uvrnuto“. Srećom, dogodila se prilično solidna adaptacija trilogije “Gospodara prstenova” i njom je sve počelo da se menja. Filmovi su postajali sve popularniji, i polako su Tolkinisti napuštali svoje mesto na margini i prebacivali se u centar svih događanja, jer nema baš puno onih koji ne vole ni jedan fantastični svet od Harry Pottera, preko Gospodara do Narnije. Ipak, status stvarno ”cool“ fantazije je najviše od svih ponela serija “Igre prestola”.
Tolika popularnost i gotovo opsesija svim epizodama i sezonama, kolektivno iščekivanje nastavaka, značila je samo jedno. Da gotiviti zmajeve i nepostojeća kraljevstva znači biti „in“.
Anime
Istorija popularizacije japanske animacije je izuzetno vezana za geografiju i istoriju uopšte i naravno da je iz očiglednih razloga, kada je u pitanju zapadni svet, ona prvo stigla u SAD. „Dragonball Z“ i „Pokemoni“ su prvo u Americi pa onda i širom sveta bili prvi popularni naslovi, a nakon toga prvi lik koji je učinio anime kulturu poznatu svima je Naruto Uzumaki. On je, takoreći, bio prvi vodič kroz čudesni svet anime, a era Interneta je donela dostupnost ovog žanra svima dok su prelepi filmovi iz studija Ghibli (pogotovo oni koje je crtao Miyazaki) učinili da se mnogi neočekivano zaljube u njih i da postanu nezaobilazni deo mejnstrima.
Video igrice
Prva od velikih injekcija zapadne popularne kulture u istočnu je bio „boom“ Nintenda i Sege, i verovatno da nema onog deteta tokom devedesetih koje nije imalo Segu (ređe) ili se radovalo odlasku kod druga ili drugarice koji je imaju (znatno češće). Pirati su brzo skapirali šte je in, i mnoge kompanije širom sveta su pravile kopije i lažne igrice za Nintendo (što je bio prilično ozbiljan nivo piraterije) i tako donele gejming kulturu čitavom regionu, kao i SSSR-u i drugim zemljama Istočnog bloka. U to vreme niko nije mogao da kupi igrice po originalnim zapadnim cenama, a istina nije ni imao kako, a ovo je bio način da se prate trendovi i da se bude deo veće globalne zajednice. Vremenom, posle tektonskih političkih promena ali i njihovog smirenja, i ovo tržište se stabilizovalo i promenilo a od tada je gejming industrija konstantno na svom vrhuncu i iz svog prvobitnog okvira je prešla sve granice i uplivala u muziku, film, književnost. Sa savremenom umetnošću koja sve više ide u pravcu digitala, krug je zatvoren, a sa igricama na telefonima i kompletiran pa može se reći da smo danas na ovaj ili onaj način svi pomalo gejmeri.
