Digitalna generacija, generacija introvertnih kreativaca koji su fokusirani na sebe, nemogućnost prilagođavanja realnosti? To su prvi stereotipi koji padnu na pamet na pomen generacije Z, mladih ljudi rođenih između 1997–2012 (prema teoriji generacija William Strauss i Neil Hove). Iznenađujuće ili ne, ali nije sve baš sasvim tako, jer da možda u nekim aspektima jesu introvertni i opsednuti digitalnim svetom, ali baš zato su i fenomenalni i donose preko potrebne novine, pomeraju granice, i imaju neverovatno razgovetne ideje. Ono što je prilično važno pitanje kada se govori o novoj generaciji Z je sa koje pozicije uopšte govorimo o njima, i treba imati na umu da su i najveći zumerski naslovi kao što je “Euforija” upitni jer o zumerskom iskustvu govore milenijalsi koji na kraju dana i potpisuju ovo ostvarenje. Realnost je da ćemo zaista znati ko su, šta su, šta vole, kada sami počnu da potpisuju ozbiljnija ostvarenja (što će prema svemu sudeći a posebno brzini njihovog kreativnog sazrevanja i komunikabilnosti ideja biti i brže nego što očekujemo). Mi sami se sada konačno osećamo shvaćeno u svoj našoj milenijalskoj sluđenosti tek kada su naši glasnogovornici i kreativni umovi sazreli i stasali dovoljno da sami govore o sebi, to jest o nama kao generaciji. Ista stvar čeka i zumere, kada mladi režiseri postanu poznati, emerging umetnici ozbiljno slavni, a pisci sa blogova počnu da poptisuju knjige. Ipak, ono što jeste činjenice je da je ova najmlađa generacija umnogme izmenila savremeni svet i rekapituliramo koji su to novi trendovi koje su nam doneli i u kom pravcu okrenuli kompas.
Empatija i samo-istraživanje
Kada se kaže da su introvertni i opsednuti sobom, mora se priznati da to nimalo ne zvuči dobro, ali i da je upravo to pitanje učitavanja i spočitavanja. Pripadnici generacije Z možda jesu okrenuti sebi ali samo u onom pogledu da su skloniji ispitivanju unutrašnjih problema, i mnogo transparentnijem razgovoru na temu mentalnih problema, seksualnih, emotivnih i drugih. Takva otvorenost stvara sponu između pojedinica, i kreira mnogo snažniju empatiju, a to koliko je ona snažna se uostalom i vidi u činjenici da su zumeri jedna od glasnijih generacija kada je u pitanju aktivizam i borba za tuđa ali i sopstvena prava.
Novi muzički žanrovi
Sve generacije se susreću sa problemom zvanim „sukob generacija“ iliti što bi rekao Joe Cocker „There’s a brand new beat and a brand new song… every generation has its way“. Razlike u stavovima i percepcijama su sastavni deo generacijskih razlika, međutim nekada baš ti prostori mogu da se istraže i iskoriste i da u susretu generacija nastane nešto sjajno. „Nešto novo“. Upravo takva muzika je i nastala nakon što su milenijalsi popločali put ultimativnom mešanju žanrova, a generacija Z obrisala sve graničnike i stvorila novi zvuk. Pored toga, nova generacija nas je naučila i koliko je važno „upoznati“ sve ljude iza nekog projekta, ne samo onog ko izvodi nego i producente, tekstopisce, i bacila jednako svetlo na sve koji su uključeni u kreativni proces.
Superheroji, naučna fantastika, anime i horori
Nije bez razloga da Marvel univerzum doživljava svoj bum i da je sve veći i veći broj filmova koje očekujemo i koji donose priču o nekom akteru. Kao i sa svim drugim ova eksplozija se događa zato što postoji potražnja za istim, a to je zato što su superherojske priče nešto što generacija Z voli. Prethodna generacije je masterirala ovaj žanr, i zumeri su sa njim rasli i formirali se. Pored toga, nedavno istraživanje pokazuje da su „Rick and Morty“ i „Stranger Things“ među omiljenim naslovima generacija Z, i potvrđuje teoriju da su nam na velika vrata vratili naučnu fantastiku, nauku, istraživanja.
Udobnost pre svega
Generalno, najmlađa generacija je dosta izričita po pitanju udobnosti i to je nešto što bismo svi kolektivno mogli da počnemo da primenjujemo. Važno je da stvari budu dostupne, aplikacije da olakšavaju život, i za njih uopšte nije retkost da plaćaju pretplate na ono što vole i kupuju aplikacije da bi imali neograničen pristup svemu. Isti princip “udobnosti” važi i za odeću i sve trendove koji nam u tom duhu stižu, a kad smo kod odeće, treba reći da je pored udobnosti važan još jedan princip. Reuse, i zato su vintage odeća i second hand radnje, kako online tako i u stvarnom svetu, zahvaljujući njima, doživele apsolutni boom.
Multitasking i ušteda vremena
Tačno je da je raspon pažnje sve manji i manji i da to potencijalno jeste ozbiljna boljka i problem savremenog sveta, ali ukoliko tragate za savetom kako da maksimalno iskoristite vreme ugledajte se na najmlađe. Kao digitalnoj generaciji, užasno je važno ne gubiti vreme a to znači aktivno gledati film ili seriju tokom doručka, ili slušati podkast na putu do fakulteta ili posla. Uostalom sve su i češći naslovi čije epizode traju 10 do 20 minuta i savršeni su pratilac u dnevnoj fitnes rutini, šetnji, ili pauzi za ručak. Prepisujemo pametno korišćenje vremena!
