„Mi smo deca Marksa i Koka-kole. Shvatite to kako hoćete.“ Ovako je Jean-Luc Godard napisao prolog svog ostvarenja Masculin féminin, iz 1966. godine. Uvodna kartica jednog filma postala je manifest čitave generacije. Dve godine kasnije, ono što je Godard, zajedno sa ostatkom (levičarske) Evrope, slutio (i propagirao) – desilo se. Desila se revolucija. Studentski protesti širom kontinenta bili su borbeni talas kojim su osvojene mnoge slobode – političke, umetničke i izražajne, ideološke, vrednosne, među njima i one seksualne.
Ljubav u doba (političke) revolucije nije samo ljubav prema ideologijama. Sa druge strane, sloboda se tražila i kroz lične, emotivne odnose. Ta međuzavisnost ljubavne, kulturne i političke borbe formirala je osnovnu temu za tri filma koja se bave ovom uzbudljivom simbiozom.
La Chinoise (1967), Jean-Luc Godard
U filmu La Chinoise, Godard istražuje političku radikalizaciju grupe mladih intelektualaca u Francuskoj tokom 1960-ih, a koja će kulminirati maja 1968. Grupa se povlači u izolaciju, gde proučavaju maoizam, spremni da primene revolucionarne ideje. No, dok pokušavaju da stvore utopijski svet kroz svoje pasionirano verovanje, ljubavni odnosi među njima se sve više komplikuju. Godard prikazuje kako njihova romantična i seksualna uverenja nisu odvojena od njihovih političkih stavova. Francuski režister postavlja pitanje: može li revolucija opstati bez žrtvovanja intimnosti?
Kroz oštru analizu političkih i ljubavnih dinamika, La Chinoise osvetljava složenost mladalačkog idealizma i stvarnost političkih akcija koje nisu uvek u skladu sa romantičnim – i romantičarskim snovima.
W.R. Misterije organizma (1971), Dušan Makavejev
W.R. Misterije organizma je film koji spaja erotiku i politiku, istražujući kako ljubav i seks postaju oruđa u borbi protiv represivnih sistema. U filmu, jugoslovenski režiser Dušan Makavejev na ingeniozan način koristi psihoanalitički pristup ženi, zaokupirane svojom seksualnom slobodom, kako bi istražio seksualnu revoluciju, dok u isto vreme povezuje ovu priču sa sovjetskim i jugoslovenskim političkim sistemima. Film kombinuje dokumentarne i fiktivne elemente kako bi predstavio kako seksualna sloboda postaje simbol političkog otpora, ujedinjujući ljubavne veze sa revolucijom u najširem smislu.
Seksualnost u ovom filmu nije samo lična sloboda, već izraz političkog otpora i želje za transformacijom društva. Makavejev postavlja pitanje kako se ljubav u doba političke revolucije ne može svesti samo na intime, već postaje prostor borbe za ideološke promene.
The Dreamers (2003), Bernardo Bertolucci
Naslanjajući se na Godardovo nasleđe političko-romantičnog filma, koristeći čak eksplicitnu referencu na svog uzora, Bertolucci se vraća u Pariz 1968. godine. Troje mladih ljudi – brat i sestra, i njihov prijatelj iz Amerike, ulaze u svet maštovitog, umetničkog Pariza, dok seksualna sloboda postaje centralna tačka njihovih odnosa. Kroz ljubavni trougao, film istražuje kako se politički idealizam isprepliće s privatnim životima, gde političke revolucije nisu samo na ulicama, već i u posteljama, u svakom intimnom dodiru. Politička atmosfera tih dana se nalazi u pozadini, ali ljubav i seksualna sloboda postaju instrumenti kroz koje se istražuju granice umetnosti i lične slobode.
The Dreamers je Bertoluccijev majstorski prikaz da je revolucija, iako politička, u svom temelju i emocionalni proces, isprepleten sa ljubavlju koja nije samo čin pobune, već i unutrašnji poziv na slobodu.
Foto: Berlinale Archive, YouTube, Frieze