Postoje li slučajevi kada je u redu uzeti pravdu u svoje ruke? Postoje li ljudi koje je nemoguće spasiti? To su najvažnija pitanja o kojima razmišljamo nakon što smo pogledali skandinavski triler „Sinovi“, koji je trenutno na repertoarima domaćih bioskopa.
Osim maestralne glume Sidse Babett Knudsen, koju smo obožavali u vrhunskoj političkoj seriji Borgen, „Sinovi“ je triler reditelja Gustava Möllera koji donosi mučnu, psihološku dramu o osveti, kajanju, roditeljstvu, zločinu i kazni. U eri u kojoj Netflix serija Adolescence o mladalačkom besu ulazi u školski program Francuske, ostvarenja koja se bave odnosom roditelja prema problematičnim sinovima postaju neizmerno važna.
Ovo je jedan baš takav triler, snimljen suzdržano i promišljeno – ali ipak vas turobnom atmosferom uvlači u kompleksne emocije i stanja glavne junakinje, iza i ispred koje su teške i neopozive odluke.
Svetska premijera održana je u okviru Glavnog takmičarskog programa 74. Berlinskog filmskog festivala 2024. U pitanju je drugi film reditelja čije je debitantsko ostvarenje The Guilty / Den skyldig ušlo u uži izbor od devet naslova za Oskara za strani film 2019. godine.
Evo o čemu se radi u filmu i zašto ga vredi pogledati.
TRILER „SINOVI“: IZMEĐU OSVETE I SPASENJA
Sidse Babett Knudsen tumači Evu, zatvorskog čuvara čiji se svet okreće naglavačke kada Mikel (Sebastian Bull), mladić iz njene prošlosti, biva smešten u zatvor u kojem radi. Bez otkrivanja razloga, ona traži premeštaj u zatvorski blok u kojem je Mikel, namenjen najopasnijim prestupnicima.
Motive za ovu njenu odluku saznajemo postepeno – prvo ih samo naslućujemo, a onda postaju veoma jasni zbog njenih eksplozivnih, ali nadasve ljudskih postupaka. Evu zapravo vodi potreba za osvetom, koja se sukobljava sa njenim idealima i osećajem za pravdu – a kako ne bismo otkrili spojler, ključno je znati samo da je u pitanju osveta duboko lične prirode.
Svet danskog zatvora prikazan je ogoljeno, klaustofobično i realistično, ali ključna tema ovog trilera zapravo nije tretiranje zatvorenika, pa ni osveta – već majčinstvo. Ono što najčešće čujemo je da je majčinska, roditeljska ljubav bezuslovna i bezgranična, a život ume da nam pokaže da to nije uvek slučaj.
Šta ukoliko je vaše dete postalo osoba koja vam se nimalo ne dopada i do koje više ne možete da doprete? Da li je u redu da u jednom trenutku samo odustanete od njega – i možete li da se nosite sa posledicama takve odluke? Da li biste prepustili odgovornost nad vašim detetom državi ukoliko duboko ogrezne u kriminal?
U trileru „Sinovi“ pratimo priču dve majke koje su imale različite odgovora na ova pitanja. Fokus je upravo na njima, dok nedostaje segment u kojem bismo saznali zašto i kako su njihovi sinovi postali monstrumi u očima društva – ali to nije ni poenta ove priče.
Objašnjenja za životne izbore koji vodi kriminalu, nasilju marginalizaciji ne mogu biti jednostavna, a jedino čime se možemo baviti je tretmanom koje takve osobe, kaznom koja im sledi u društvu – ali i u svojim primarnim porodicama.
Möllera je dao sve od sebe da zatvorske scene budu što je moguće realnije. Posetio je nekoliko danskih zatvora i za savetnika na snimanju angažovao pravog čuvara. Film je snimljen u jednom napuštenom zatvoru u Kopenhagenu, a statisti su mahom bivši robijaši.
„Zatvorsko okruženje ti pruža vema zanimljive alate: imate ekstremne likove, jasna pravila i hijerarhiju moći. Kada sam počeo da razmišljam o zatvorskom čuvaru kao mogućem protagonisti, zaplet mi se sam ukazao. To je jedan veoma protivrečan posao: rastrzan si između želje da pomogneš ljudima i želje da ih kazniš, a nisam siguran koliko te dve želje mogu da koegzistiraju. Ovaj fascinantni paradoks odražava se na čitav pravosudni sistem koji istovremeno i izgrađuje ljude i razara ih“, rekao je reditelj u Berlinu.
Sidse Babett Knudsen je za lik Eve dobila Nagradu Bodil (Udruženja danskih filmskih kritičara). Mnogi kritičari ocenili su da je u „Sinovima“ ostvarila ulogu karijere.
„Moj pristup liku bio je potpuno instinktivan, životinjski. Tako sam doživela Evu. Ona više ne zna kako da živi: povukla se od sveta i sada samo preživljava. Funkcioniše jedino u okviru tih zatvorskih zidova Misli da je nevidljiva. Zatvorsko okruženje odgovara njenom psihološkom stanju, kojim dominiraju patnja i krivica“, rekla je.
Ovo je ostvarenje koje ima svojih mana i propusta u scenariju, odnosno nerealističnih pokretača radnje koji pomalo kvare tok filma, ali u celini i nisu toliko važni.
„Sinovi“ su film koji izaziva moralne nedoumice, dok iskreno i jasno izražava stav da (društvena) odgovornost ima i za divljenje vrednu, ali i za osuđivanje dostojnu stranu. Takođe, ima nečeg gotovo ohrabrujućeg u načinu na koji film, na odlučan način, priznaje da žene mogu biti jednako nasilne, okrutne i očajne kao i muškarci.
Najzad, postavlja i mnoga pitanja u vezi s autoritetom policije, načinom na koji treba postupati s najopasnijima u društvu i gde se nalazi granica između korupcije i discipline.
Možete ga pogledati na repertoaru sledećih bioskopa: Cineplexx Ušće Shopping Center, Tuckwood, Art bioskop Kolarac, Kulturni centar Novog Sada, Bioskop Abazija Palić, Eurocinema Subotica (12 – 15. 6), Centar za kulturu Požarevac (13. 6), Narodna biblioteka Opovo (16. 6), Studentski kulturni centar Kragujevac (24. 6).
Fotografije: Nordisk Film Production