Želite li da meditirate sa Van Gogom? Muzej Geti pokrenuo zanimljiv podkast
Umetnost kao terapija
Zamislite da stojite ispred remek-dela Vinsenta van Goga, ali umesto da fotografišete ili dosadno analizirate istoriju umetnosti, vi duboko udahnite i samo posmatrajte. Svaki detalj je bitan, boja, šara… Da li ikada svesno posmatrate umetnost?
Upravo u ovu vrstu mentalnog bega vodi nas muzej The Getty (koji se inače nalazi u Los Anđelesu) sa svojim novim podkastom, koji koristi svetsku umetnost kao sredstvo za postizanje unutrašnjeg mira.
Kako u svom izveštaju prenosi umetnički portal Artnet njuz (Artnet News), ovaj jedinstveni projekat spaja priče o svetskim remek-delima sa vežbama svesnosti (mindfulness) i meditacije, nudeći publici potpuno novi način konzumiranja kulture.
Voditeljka je Lilit Sadojan (Lilit Sadoyan), edukatorka u galeriji ovog muzeja i dugogodišnja praktičarka meditacije. Svaka epizoda počinje vežbom disanja, zatim se dublje bavi odabranim umetničkim delom i završava kratkom praksom svesnosti.
Ova debitantska video-podkast serija muzeja Getty nosi naziv „Meditacija svesnosti našeg muzeja” (Our Museum Mindfulness Meditation), što joj daje duhovitu skraćenicu OMMM (OMMM). Prva sezona se sastoji od 12 epizoda, koje se objavljuju dvaput nedeljno i čije je emitovanje trenutno u toku.
U prvoj epizodi, Sadojan sedi prekrštenih nogu u prostoriji boje tamnonarandžaste i okružena je rekvizitima tipičnim za influensere koji se bave svesnošću: biljkama u saksijama i treperavim svećama.
Ona govori o „Perunikama” (Irises) (1889) Vinsenta van Goga (Vincent van Gogh), što je prilično prikladan početak za podkast o svesnosti, s obzirom na to da je to bilo prvo platno koje je umetnik naslikao nakon što se sam prijavio u psihijatrijsku bolnicu u Sen Remiju (Saint-Rémy) na jugu Francuske.
The Getty je kupio ‘Perunike’ 1990. godine od živopisnog australijskog tajkuna Alana Bonda (Alan Bond), koji je 1987. za ovo delo platio tadašnji svetski rekord od 54 miliona dolara
Sadojan u ovoj epizodi detaljno istražuje kontekst, kompoziciju i potencijalni simbolizam slike. „Čini se da blistavi cvetovi na čvrstim stabljikama i među šiljastim listovima lepršaju na vetru”, objašnjava edukatorka. „Oni upijaju jarku sunčevu svetlost.” Te blistave plave perunike su, međutim, nekada bile ljubičaste, ali je Van Gogova crvena boja (geranium lake red) izbledela tokom vremena.
Slika potpuno eliminiše liniju horizonta, a Sadojan poziva gledaoce (iako postoji i samo audio-verzija za one koji izbegavaju ekrane) da se spuste u samu zemlju, osete miris bašte i provansalsko sunce na svojoj koži. To je, na kraju krajeva, ono što je i sam Van Gog radio.
Tokom prvih nedelja boravka bilo mu je zabranjeno da napušta krug bolnice, pa je veliku utehu pronašao upravo u njenoj bašti. Kako je kasnije pisao svom bratu Teu (Theo): „Osećam se obaveznim da izađem i pogledam vlat trave, granu jele, klas pšenice, kako bih se smirio.” Ovaj majstor impresionizma je, drugim rečima, praktikovao svesnost pre nego što je ona dobila svoj moderan naziv.
Pokretanje serijala OMMM (OMMM) dolazi u trenutku kada naučna istraživanja nastavljaju da ukazuju na pozitivne efekte bavljenja umetnošću
Izloženost umetnosti poboljšava zdravstvene ishode, a sa usponom art-terapije, bolnice sve više integrišu umetnost u svoje prostore, dok lekari propisuju posete muzejima kako bi pomogli pacijentima da ublaže svakodnevnu anksioznost. Nalazi iz studije iz 2025. godine, fokusirane na dela Van Goga i drugih umetnika, ukazali su na to da „kulturna iskustva mogu igrati stvarnu ulogu u zaštiti i uma i tela”, navode istraživači.
Ostale epizode ove serije, koje se sukcesivno objavljuju, donose širok spektar dela iz kolekcije muzeja Geti, uključujući „Zvezdanu noć” (Starry Night) (1893) Edvarda Munka (Edvard Munch), astrološki dijagram iz 15. veka, vlažni šumski pejzaž Teodora Rusoa (Théodore Rousseau „Fontenbloovska šuma, grupa visokih stabala koja gledaju na ravnicu Kler-Boa na ivici Ba-Broa”) i plesačicu Edgara Degaa (Edgar Degas).
Svaka epizoda ima svoju specifičnu temu, koja se dodatno produbljuje kroz bonus razgovore sa zanimljivim gostima poput istoričara spavanja, budističkog monaha, alpiniste ili klimatskog naučnika.
Kako je u razgovoru za Artnet njuz (Artnet News) otkrila Zoe Goldman (Zoe Goldman), producentkinja ovog podkasta, ideja za OMMM je rođena nakon što je i sama prisustvovala obilasku galerije posvećenom svesnosti koji je vodila Sadojan. „Otišla sam odatle osećajući se tako opušteno i bistre glave”, izjavila je Goldmanova u imejlu za ovaj medij. „Odmah mi je delovalo kao nešto što bi moglo da se pretoči u podkast.
Jedan od ciljeva muzeja Getty jeste da učvrsti muzeje kao mesta blagostanja, tako da je ovo bio savršen spoj
Možda nemamo direktan pristup Geti muzeju, ali imamo Narodni muzej, Muzej Savremene umetnosti, Muzej Jugoslavije, Muzej afričke umetnosti i bogatstvo domaće umetnosti i drugih muzeja koje vredi posetiti.
Sledeći put kada posetite neki naš muzej ili galeriju, ostavite telefon u džepu. Stanite ispred jedne slike, zatvorite oči, udahnite duboko i dopustite umetnosti da uradi ono što najbolje zna, da vas ponese i odnese u njen svet!