Elon Musk je, od kada je preuzeo Twitter, otpustio polovinu osoblja od kojih nekolicina tvrdi da on nema predstavu kako ova mreža treba da funkcioniše, izgubio sto billiona (ali je i dalje najbogatiji čovek na svetu), na platformu za koju su prethodndo izgubili pristup, vratio Donalda Trumpa i Kanye Westa, i sve u svemu je na dobrom putu da u potpunosti uništi ovu mrežu.
Renovirao je sistem verifikacije profila, tako da svako ko uredno plaća 8$ mesečno može da se priključi ekipi plavih iako to ne znači ništa više od upravo toga – da su za svoju verifikaciju platili – čime je značaj ovog simbola u potpunosti obesmišljen. Vrag je istinski odneo šalu kada se, između ostalog, plava oznaka pojavila pored naloga koji se lažno predstavio kao farmaceutska kompanija Eli Lilly, koja je objavila da će insulin ubuduće biti besplatan. To je verovatno bilo poslednje zbogom informativi na ovoj online stanici.
Twitter je u poslednje vreme postao mnogo više toksičan nego šaljiv i pouzdan, a Elonove igrarije ili biće – lukavo orkestrirani potezi, izgleda da će zapečatiti sudbinu ove platforme. Sa potencijalnim padom Twittera, postavlja se pitanje budućnosti i ostalih društvenih mreža a da bismo na to pitanje mogli da odgovorimo, moramo da se zagledamo duboko u prirodu ovih neprirodnih sistema.
Naš socijalni život ima biološku granicu: sto pedeset ljudi sa kojima možemo imati smislene odnose. To je Danbarov broj do kog je došao britanski psiholog ,Robin Dunbar, još pre tri decenije. Robin kaže da postoji više slojeva intimnosti u odnosima, te da je razumno da očekujemo da ćemo razviti do sto pedeset produktivnih veza, ali one najintimnije samo sa pet do petnaest najbližih prijatelja. Naravno, možemo održavati mnogo veće mreže poznanstava i prijateljstava, ali one ne dolaze bez ugrožavanja kvaliteta i iskrenosti onih drugih. Možemo dovesti u pitanje njegov zaključak, ali preispitivanje veštačke maksimizacije količine veza na internetu dolazi gotovo intuitivno. Važno je napomenuti da su u online svetu značajne samo one veze koje mogu ponuditi neku korist (zaboravite na „close friends“).
U vreme lansiranja Instagrama, sa ove tačke gledišta davne 2010, network je zamenjen terminom media. Sa povezivanja, fokus je pomeren na deljenje sadržaja, i to daleko izvan kruga bliskih prijatelja, poznanika i saradnika. Svi su postali i kreatori i publika u isto vreme i to je tada bio ogroman pomak, kao i sjajna prilika za mnoge koji su dobili kanal da bez izdavača, medjiske kuće ili nekog trećeg kažu, napišu, nacrtaju ili otpevaju ono što imaju. Katastrofa se dogodila kada su kreatori – od pojedinaca do giganata – ukačili da što je sadržaj emotivniji, on se širi brže i dalje, čime je počeo pokret optimizacije uvredljivih, šokantnih i neretko neistinitih tvrdnji. Dodajmo tome algoritme, advertisement i dobijamo jedan opšti haos na koji, u krajnjoj liniji, sami pristajemo.
Do sada smo vrlo dobro naučili da je u internet igricama pristuna pozamašna doza toksičnosti, izveštačenosti, ali i novca i podataka – previše da bismo mogli da maštamo ili strahujemo od kraja društvenih mreža. Možda one u budućnosti neće biti onakve kakve ih znamo, volimo ili mrzimo, ali će biti tu, kao ona poslednja cigareta pre ostavljanja pušenja, još dugo, dugo.
