Pretraga

Preminula je Joan Didion, ovo su citati po kojima ćemo je pamtiti

Preminula je Joan Didion, ovo su citati po kojima ćemo je pamtiti

Tekst: BURO.

Joan Didion bila je američka novinarka i spisateljica sa velikim S. Posmatrajući politiku, društvo i naposletku sebe, nije se štedela u procesu prevođenja svojih opservacija u reči. Njeni memoari tuge, „Godina magičnog razmišljanja“, nastalih nakon što je izgubila supruga Dunnea, momentalno su postali klasik, osvojila je Nacionalnu nagradu za književnost 2005. godine i bila finalista Pulicerove nagrade za biografiju/autobiografiju. Preminula je juče od Parkinsonove bolesti u 87. godini života.

Preminula je Joan Didion, ovo su citati po kojima ćemo je pamtiti (фото 1)

Kalifornija, gde se rodila, bila je njena velika inspiracija i mesto odakle je sa sobom ponela bogati materijal za stvaranje. Njene priče o kalifornijskoj kulturi i haosu 1960-ih utvrdile su da je ona vodeći predstavnik novog novinarstva, a njeni romani „Play It as It Lays” i „A Book of Common Prayer” najavili su dolazak jezgrovitog i prepoznatljivog glasa američke fikcije, pre nego što se okrenula političkom izveštavanju i pisanju scenarija.

Preminula je Joan Didion, ovo su citati po kojima ćemo je pamtiti (фото 2)

Poznata po pionirskom spoju ličnog i političkog u novinarstvu i svojim esejima, Didion je postala poznato i cenjeno ime pišući o američkom društvu, kritikujući ga i preispitivajući. Godine 1956, nakon što je diplomirala englesku književnost na Kalifornijskom univerzitetu Berkli, pobedila je na Vogueovom takmičenju u pisanju kada je imala svega 21 godinu, što je dovelo do njenog sedmogodišnjeg rada u redakcijama u Njujorku. Između Njujorka i Los Anđelesa, počela je da se druži sa mnogim poznatim savremenicima koji će postati prijatelji, kolege ili rivali: Sylvia Plath, Roman Polanski, Janis Joplin, Christopher Isherwood, Warren Beatty i Natalie Wood.

Preminula je Joan Didion, ovo su citati po kojima ćemo je pamtiti (фото 3)

Prepoznatljiva po svom distanciranom tonu, Joan se tokom svoje karijere vraćala otuđenosti i izolaciji, bilo da je istraživala sopstvenu tugu nakon smrti svog supruga ili prazninu Holivuda. Bila je veoma zaštitnički nastrojena prema svom radu, nikada čak ni bliskim prijateljima nije otkrivala o čemu piše dok rad nije bio spreman za objavljivanje. „Niko ne piše bolju prozu od Joan Didion“, jednom je napisao književni kritičar John Leonard. „Pokušajte da preuredite jednu od njenih rečenica i shvatili biste da je ta rečenica neizbežna, poput holograma." Sve što bismo rekli o njenoj genijalnosti i posebnosti ne bi bilo dovoljno, zato puštamo njene reči da govore. Ovo su samo neke od rečenica po kojima ćemo je pamtiti:

„Pričamo sebi priče da bismo živeli.“

„Nekako smo evoluirali u društvo u kojem je tugovanje potpuno skriveno. To se ne dešava u našoj porodici. To se uopšte ne dešava.“

„Osloboditi se očekivanja drugih i vratiti se sebi – tu leži velika, jedinstvena moć samopoštovanja.“

„Znam šta je strah. Strah nije za ono što je izgubljeno. Ono što je izgubljeno već je u zidu. Ono što je izgubljeno već je iza zaključanih vrata. Strah je ono što tek treba da se izgubi.“

„Ispostavlja se da je tuga mesto koje niko od nas ne poznaje dok tamo ne stignemo.“

„Mi smo nesavršena smrtna bića, svesna te smrtnosti čak i dok je odgurujemo, promašena samim svojim komplikacijama, tako povezana da kada oplakujemo svoje gubitke, oplakujemo i u dobru i u zlu i sami sebe. Kakvi smo bili. Ono što više nismo. Kakvi jednog dana uopšte nećemo biti.“

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor