Online aplikacije za upoznavanje su u toj meri postale sastavni deo savremenog iskustva da više gotovo ni ne pravimo razliku u upoznavanju irl ili online i svajpovanje na Tinderu i drugim aplikacijama je postalo gotovo ravnopravno odlasku u bar i skeniranju koga tu sve ima. Iako je većina (većina milenijalsa da preciziramo, budući da smo samo mi ta specifična generacija koja se klati na granici pravog i onlajn sveta) još uvek naklonjenija tradicionalnim tête-à-tête oblicima upoznavanja, ova godina nas je iznenadila u svakom smislu pa i u ovom, ostavljajući nam ekrane kao jedino mesto upoznavanja i sastajanja.
U skladu sa tom nemogućnošću da se mrdnemo iz kuće, od početka karantina tokom marta i aprila dogodio se pravi bum u onlajn dejtingu i Tinder je zabeležio 52% više poslatih poruka na globalnom nivou, a frekvencija svajpovanja je porasla za 39% među korisnicima koji imaju ispod 25 godina (više od pola trenutno aktivnih tinderaša na svetu pripada generaciji Z, a oni čine najveći deo Tinder zajednice). To, pored činjenice da se izgleda kao generacija ipak nismo sasvim odomaćili u svetu onlajn upoznavanja, znači i da se ovim aplikacijama predviđa mala redirekcija i prilagođavanje svojim primarnim korisnicima.
Popularnost igrica kao što je Animal Crossing i svih mogućnosti koje oni koji je igraju imaju, između ostalog da u svojim savršeno uređenim ostrvima idu i na dejtove, izazivao je Tinder da unese promene u svoje redove i odgovori na potrebe generacije Z. Kao što menadžerka komunikacija Tindera Jenny McCabe, kaže: “Generacija Z živi sa društvenim mrežama ceo svoj život. Oni svoje društvene živote neraskidivno vezuju za digitalni svet i za njih je ideja o dva odvojena sveta, fizičkom, i onlajn, prilično nerazumljiva. To smo počeli tek sada da shvatamo”. Međutim, šta to znači u pogledu dejtinga?
Pa, za početak da se oni koji stoje iza aplikacija, konkretno Tindera nadaju da će on “evoluirati u mesto gde će ljudi dolaziti da se druže i upoznaju ozbiljnije ne samo da nađu nekoga i odu”. U prevodu kultura druženja i bleje umesto hook up kulture. Da bi uspeo u svojoj zamisli, Tinder je u proteklih nekoliko meseci lansirao nekoliko novih mogućnosti kao što su video chat ili Tinder Passport koji omogućava da se korisnici povežu širom sveta. Ipak, najambicioznijim poduhvatom do sada se čini „Swipe Night“.
I nije da nema smisla. Mlađe generacije zaista svet dožiljavaju kao mešavinu stvarnog i virtuelnog prostora gde jedno bez drugog ne postoji, a ako na to dodamo pandemijske oteževajuće okolnosti, najprirodnije je tražiti skrovište i štek za “sastajanje” onlajn. Ovo je realno pandan tome što mi (stariji) tražimo rupe u zakonu da se ipak nekako u nekom broju okupimo i održimo život u prividno sličnom ritmu kao pre, jer to je ono što milenijalsi rade.
Ipak, koliko god da sve jeste razumljivo i sasvim sigurno budućnost u kojoj ćemo na Tinderu sa novim matchom ići na online live koncert nekog benda dok svako sedi kod kuće, nas što se tiče, još uvek bismo radije na sve to, uživo. Na koktel u gradu i dobro staro muvanje preko šanka ako može. Ali okej, verovatno da je pitanje trenutka kada će “ok boomer” da postane “ok millenial” a mi totalno neshvatljivi u svojoj potrebi da zaista izlazimo iz kuće i komuniciramo sedeći u istoj prostoriji.
