Da li je moguće dati „tihi otkaz“ u prijateljstvu?

Odmah ćemo odgovoriti: moguće je (što ne znači da je to okej). Pisali smo o quiet quittingu u poslu, ali kako tihi otkaz izgleda u prijateljstvima? 

Odrastajući, učeni smo da prijateljstva traju zauvek. Neka i traju i to je nedvosmisleno prelepa stvar. Ipak, ta premisa nije uvek održiva. Uzevši u obzir koliko se sa godinama menjamo i transformišemo, može čak delovati začuđujuće kako dugogodišnja prijateljstva uopšte opstaju. Jer, koliko god podrške, ljubavi i razumevanja u tom odnosu postojalo, nekada se lične transformacije odigraju tako da prirodno razdvoje ljude pri čemu krivicu za to ne treba da prihvati ni jedna ni druga strana.

Druga situacija je kada u prijateljstvima jedna strana uzima, a druga daje. Kada se odnos održava reda radi i više odrađuje kao stavka sa to do liste, nego što zaista u spektru emocija živi i biva. Održavanje konekcije na minimumu snage koja joj je potrebna da opstane, bez dramatičnog prekida. Tu dolazimo do granica, najizvikanije fraze ove godine i najvažnije psihičke odrednice svakog čoveka koji iole za ozbiljno shvata svoje mentalno zdravlje i vodi brigu o istom.

Predano se gađamo ovim terminom i mnogo više o njemu čitamo i promišljamo, nego što ga zaista sprovodimo u praksi. Zašto? Zato što je đavolski teško postaviti granicu. Ako se zadržimo na samoj definiciji, ona glasi ovako: to je čin brige ali i razlog opadanja društvenih ili profesionalnih interakcija ako i kada dođu na račun našeg zdravlja ili sreće.

Javlja se pitanje da li to automatski opravdava seciranje ljudi iz naših života, tiho, gotovo neprimetno i, neki će reći, prilično kukavičji i nemoralno. Ako u obzir uzmemo da komunikaciju neretko svodimo na red emojija, da li je onda cancel i neodgovaranje prijatelju ili prijateljici na poruku? Nejavljanje na telefon? Ili škrti reply? Prevedeno u realan život – kako biste se osetili da vas neko uživo seen-uje? Da izručite svoj problem ispred osobe za koju smatrate da je najsigurnije mesto i zauzvrat ne dobijete ništa. Mnogi, stoga, smatraju da je tiho otkazivanje prijateljstva oblik pasivne agresije.

Sa druge strane, često se dešava da kada se ova vrsta distance jasno iskomunicira, dolazi do osude i nepoštovanje granica sa druge strane. Iako u samoj frazi quiet quitting postoji reč otkaz, nije reč o prekidu odnosa kao takvog, već prelazak u neku sivu zonu između ostati ili odustati. Ovo može da stavi prijateljstvo na test, što ne mora biti nužno loša stvar, već provokator naše spremnosti da iznova investiramo energiju i emocije u određeni odnos ili ostanemo tihi dok on sam od sebe ne pukne. Da li je to u redu ili nije – ostaje pitanje na koje svako sebi mora da odgovori.