Zašto superheroji uvek izgledaju isto?

Sedim u bioskopu i po ko zna koji put gledam istu priču u kojoj glavnu ulogu imaju superheroji.

Drugi glumci, druga kostimografija, druga peripetija – ali isti zaključak. U sali, deca (mislim deca, dvadesetogodišnjaci) oduševljeno aplaudiraju. A ja, kao neko ko je odrastao uz stripove, ali i uz Andrića, razmišljam: kada smo tačno prestali da razlikujemo priču ili fikciju od marketinga?

Možda je ta promena došla neprimetno, kao i sve važno u našim životima. Možda su superheroji samo metafora sveta u kojem živimo – sveta koji voli snagu, a beži od istine. I možda nije slučajno da o tome pišem baš sada, u vremenu kad se društvo, i kod nas i na Zapadu, sve češće povlačimo u infantilne narative, tražeći spas u filmovima jer stvarnost postaje previše neprijatna.

Ovaj tekst zapravo i nije o filmovima. Nije čak ni o herojima. Ovo je tekst o onome što biramo da slavimo. O tome kakvi idoli se nude deci. O tome zašto i u svetu koji se kune u raznolikost, svi naši superheroji i dalje izgledaju isto.

SUPERHEROJI KAO KOD DRUŠTVA

Superheroji, kao što znamo, nisu priče za decu oni su kod društva. Oni nam govore šta je važno, koga treba slediti, kakav treba biti. I zato nije nimalo naivno pitanje, koje zvučai kao iz naslova nekog lošeg eseja sa filozofskog fakulteta, studenta koji se loži na strip: zašto superheroji uvek izgledaju isto?

Ne zato što to publika nužno traži, već zato što je to industrijski standard. Superheroj je danas korporativna projekcija savršenstva. On nije čovek, on je brend. Telo mu je oblikovano, kostim marketinški testiran, a karakter pažljivo ispeglan da ne bi izazvao bilo kakvu ideološku kontroverzu, osim ako ona nije unapred dogovorena.

Holivud je softverska linija za masovnu proizvodnju. I kao svaka fabrika, i Holivud ima svoje šablone koji su danas jasniji nego ikada. Glavni među njima jeste, još uvek, izgled superheroja. Visok. Mišićav. Lice isklesano kao da je od mermera. Bez bora, bez suvišnih kilograma, bez autentičnih emocionalnih padova. I što je najvažnije, bez političkog stava koji nije unapred odobren u PR odeljenju studija.

Naravno, u poslednjim godinama Holivud pokušava da glumiti raznolikost. Tako imamo crnog Supermena, azijsku heroinu, gej sporednog lika. Ali, to su često kozmetičke korekcije, ne suštinske promene. Jer duboko u srži, svaki od njih i dalje funkcioniše unutar istog narativa: superheroj kao spasitelj sveta, jedinka iznad zakona, oličenje morala, lik koji ne podleže stvarnosti.

Superheroj je danas ono što je nekada bio vitez, mit o superiornosti koji održava postojeću hijerarhiju. I kao što su vitezovi u srednjem veku uglavnom pripadali aristokratiji, tako su i današnji superheroji produkti kulturne elite. Njihov zadatak nije da menjaju svet, već da nam odvrate pažnju od njegovih stvarnih problema.

Setimo se: nijedan superheroj, primera radi, ne rešava klimatske promene. Nijedan se ne bori protiv socijalnig pitanja. Niti se, iko od njih, ikada zapitao, kako izgleda život prosečnog radnika. Njihove bitke su uvek apstraktne, protiv zlih naučnika, vanzemaljaca ili veštačkih inteligencija. Nikada protiv banalnog zla: birokratije, nepravde, korupcije, nepravedne izbore.

Za razliku od njih, stvarni heroji našeg vremena ostaju nevidljivi. Medicinske sestre, novinari, pa makar i vozači autobusa, učiteljice u zabačenim selima, ljudi koji vode borbe koje niko ne snima. Oni nemaju plašt. Nemaju marketinšku kampanju.

Zašto superheroji izgledaju isto? Možda zato što svet koji ih gleda ne želi da se menja. Zato što je lakše prodati iluziju snage nego priznati slabost sistema. I zato što pravi heroji nisu zabavni – oni su stvarni. A stvarnost je teška za gledanje. Nema efekata. Nema soundtracka. Često nema ni happy end-a.

I možda je baš to odgovor. Superheroji u filmovima izgledaju isto jer mi uporno biramo da gledamo istu priču. Jer nam je lakše da verujemo u vanzemaljsku moć nekog uglačanog muškarca, nego u snagu običnog čoveka.

A možda, jednog dana, kad se umorimo od savršenih kostima i izmišljenih problema, poželimo da gledamo priču u kojoj neko ko izgleda kao mi „spašava“ svet. I da, nekoga ko pobedi bez sposobnosti da leti.

Foto: Pinterest