*serijama koje niko ne gleda, a ruše sve rekorde gledanosti
Secret single behaviour – termin koji sigurno nije skovala Carrie Bradshaw, ali je zbog nje postao planetarno popularan (ne samo u serijama), od momenta kada ga je upotrebila u epizodi Seksa i grada, u kojoj je razmenjivala svoja iskustva sa Charlotte o tome šta radi kod kuće kada je sama i kada je niko ne gleda. Dok Charlotte pregledava svaku poru na licu ispred uveličavajućeg ogledala, Carrie se predaje čarima slaganja krekera sa želeom i jede ih stojeći u kuhinji dok lista fashion magazine. Sigurno je da svako od nas ima neke tajne rituale i zadovoljstva kada je sam, o kojima ni sa kim ne govori, a isto tako i neke guilty pleasure programe koje konzumira na televiziji i koje ne otkriva javno. To mogu biti reality programi, Hallmarkove romantične komedije ili serije koje na Netflixu imaju strašno veliku popularnost, ali ne znate nikog ko ih gleda, kao na primer Emily in Paris.
Za neupućene, Emily in Paris prikazuje Amerikanku (Lily Collins) koja se seli u Pariz da bi radila za marketinšku i PR firmu, uprkos tome što ne zna francuski i koja od samog starta živi apsolutno isklišeizirani život Parižanke – jede kroasane, pije cafe – au – lait u preslatkim kafićima, šeta pored Sene i uvaljuje se u nemoguće ljubavne zaplete.
Iako cela svetska kultura počiva na klišeima, kada su preterani, neizbrušeni, loši, postaju banalni, pa tako mnogi gledaoci ovoj seriji zameraju preteranu stereotipizaciju američkog turističkog iskustva u Parizu – sa svim onim trenucima stvorenim za Instagram, kao i manjak originalnih zapleta, inteligentnih dijaloga, lošu glumu… (slučaj u mnogim serijama), a s druge strane, kreatori serije kao da su svesni svega toga i namerno oblače Emily u upadljive, užasne modne izbore i ona, iako naivna, ona (p)ostaje jedan od simpatičnijih likova među junakinjama u sličnim serijama.
Dozvola da uživamo u „lošim“ serijama
Emily in Paris čak i ne prednjači među serijama i filmskim ostvarenjima u kojima publika tajno uživa. To je možda Netflixova Sex/Life, tu su i svi delovi filma Pedeset nijansi sive, pa ostvarenja After, sve moguće i nemoguće romantične komedije. Ali ne brinite, ako i sami uživate u nazovi trash sadržaju, sa vama je i dalje sve u redu, a postoje i naučni dokazi za to. Psihologija kaže da uživanje u ponavljanju poznatih scenarija i rutina čine da se osećamo sigurno kada smo anksiozni, tužni, nervozni ili pod stresom, a šta je više repetitivno od pola sata televizijskog programa čiji sadržaj unapred znamo? (Možda nam treba uteha koju pruža sigurnost, a u ovom slučaju da znamo da kroz kakve god probleme naš junak prolazi, sa njim na kraju jednostavno mora sve da bude u redu). Kada su nivoi stresa najviši, naš mozak nema prostora za dijaloge komplikovanih karaktera, meta dešavanja i neočekivane zaplete – žudimo za lakim završecima, niskim nivoom napetosti i poznatim arhetipovima.
Ako vam Keeping Up with the Kardashians pomaže da se gledajući probleme Kardashian i Jenner porodica osećate bolje u vezi sa sobom ili vam Gilmore Girls ublažava napetost koju osećate u vezi sa svojim poslom ili predstojećom radnom nedeljom, šta je u tome loše? Zapravo to nije nikakav guilty već čisti pleasure.
I zato, ako vam treba stress relief od svakodnevnih obaveza, sa uživanjem pratite ostvarenja u kojima je sve poznato i očigledno, kao što ćemo mi s uživanjem (i pomalo s nestrpljenjem, jer nije baš sve tako poznato, zar ne?) pratiti novu sezonu Emily in Paris koja na Netflix stiže 15. avgusta.
Fotografije: Pinterest
