Pesme koje su Havijeru Bardemu pomogle da postane Maks Kejdi
Glumac je ponosni metalac.
Povezano
Havijera Bardema najpre volimo jer je naš omiljeni negativac – njegov lik u No Country For Old Men je jedan od najstrašnijih u istoriji kinematografije. Podjednako jezivo je odigrao i čuvenog Maksa Kejdija, psihopatu osvetnika iz romana „Rt straha“ Džona D. Makdonalda, koji je ove godine treći put adaptiran u Apple TV seriju Cape Fear.
Drugi razlog je Bardemovo oduševljenje pobedom Studentske liste na parlamentarnim izborima – na svom Instagram storiju je podelio svoje utiske.
A treći razlog je ljubav ovog glumca prema metal muzici, koju je više puta isticao u intervjuima. Upravo mu muzika pomaže u pripremanju uloga koje zahtevaju da otključa svoju mračniju stranu i uverljivo nam prikaže emocije poput besa.
Nedavno se Bardem prihvatio izuzetno rizičnog glumačkog zadatka: uloge Maksa Kejdija u novoj adaptaciji kultnog trilera za Apple TV. Reč je o ulozi koju su pre njega proslavili glumački velikani: najpre Robert Mičam u originalnom filmu iz 1962, a potom i Robert De Niro u čuvenom Skorsezeovom rimejku iz 1991. godine.
Svestan činjenice da bi direktno poređenje sa De Nirovom antologijskom izvedbom bilo nezahvalno, Bardem je potražio potpuno nov, specifičan ulaz u psihologiju svog lika.
Otkrio je da je tokom priprema intenzivno slušao mračnije metal bendove: Slipknot, Linkin Park i Bad Omens, koristeći tu sirovu energiju da izgradi sopstvenu, podjednako zastrašujuću viziju ovog lika za novu mini-seriju od 10 epizoda.
Bardem obožava metal muziku
Za magazin Kerrang! glumac je otkrio da je, pripremajući se za ulogu Kejdija, slušao dve pesme benda Linkin Park. Prva je Given Up, s albuma Minutes to Midnight.
Pored eksplozivnog ritma, pesma je ostala upamćena po nestvarnoj vokalnoj izvedbi pokojnog Čestera Beningtona. Njegov neprekidni vrisak od 17 sekundi uoči samog finiša pesme smatra se tehničkim remek-delom koje je postavilo standarde za ceo žanr.
Druga je pesma s poslednjeg albuma benda, From Zero, s novom pevačicom Emili Armstrong. U pitanju je numera Up From The Bottom.
„Mislim da je Emili Armstrong neverovatna pevačica. Zaista je vratila tu energiju. Te dve pesme u potpunosti izražavaju frustraciju i borbu za podizanje iz sopstvenog pepela, što duboko rezonuje sa likom Maksa“, rekao je glumac.
Slušao je još tri benda: Slipknot, Falling In Reverse i Bad Omens, ali nije precizirao koje tačno pesme.
„Loš sam sa imenima pesama, ali one su mi bile u glavi ceo dan pre nego što bih uradio bilo šta i pomogle su mi da uđem u raspoloženje“, dodao je.
Ipak, Havijer ističe da, iako postoje elementi muzike koje voli i koji mogu da pomognu u definisanju njegovih uloga, on bi i inače tu muziku puštao do daske.
„Nije stvar u tome da koristim muziku. Nego u tome što ne mogu da živim bez nje. To je ono što slušam: kada vozim, kada me voze, pre nego što zaspim… Da, slušam Slipknot da bih zaspao. Za mene je metal… način života“, rekao je Bardem.
Ranije, glumac je isticao kako mu je slušanje muzike grupe Pearl Jam značajno pomoglo u procesu savladavanja engleskog jezika. Bardem se takođe pojavljuje u novom dokumentarnom filmu o bendu Iron Maiden pod nazivom Burning Ambition, gde sa velikim žarom i entuzijazmom govori o svojoj naklonosti prema frontmenu Brusu Dikinsonu i ostatku benda.
Koliko voli metal svedoči i situacija iz prethodne godine, kada je internetom počao da se širi snimak na kojem potpuno sam uživa u nastupu grupe Judas Priest iz VIP zone. On je kasnije pojasnio tu situaciju, navodeći da niko od njegovih prijatelja u tom trenutku nije bio u mogućnosti da mu se pridruži, ali da svakako nije želeo da ga to spreči da se lepo provede.
„Ja sam ogroman, ogroman fan koncerata. Bio sam na mnogima i obično idem kad god mogu. Ponekad odem u šutku ako mogu da stignem, ali inače imam tu privilegiju da uživam sa mesta gde me ostavljaju na miru. Ali bilo da je reč o jednom ili drugom mestu, osećam muziku“, rekao je.
Španski glumac je izuzetan kao Maks Kejdi
Umesto da u novoj adaptaciji romana oponaša sirovu agresiju i mačo nasilje koje je obeležilo lik Maksa Kejdija iz 1991. godine, Bardem pristupa ulozi na potpuno drugačiji, subverzivan način – kreirajući portret koji je duboko uznemirujući, ekscentričan i harizmatičan.
Odeven u jarkožuto odelo i upotpunjen upečatljivim, nesvakidašnjim naočarima za sunce, on se kroz kadrove kreće poput žive pretnje, izazivajući nelagodu svakom svojom pojavom. U njegovoj izvedbi se savršeno prepliću hladna, zastrašujuća fizička malicioznost i bizarna, mračna duhovitost, stvarajući hipnotički efekat koji gledaoca drži prikovanim za ekran.
Njegovo prisustvo potpuno ispunjava i kontroliše kadar, ne ostavljajući vam mogućnost da skrenete pogled, čak ni u trenucima kada izvodi najnepredvidivije postupke.
Ključni razlog uspeha nove serijske adaptacije romana, koji je kod nas izdala kuća Veseli četvrtak, leži u prikazivanju savremene anksioznosti i kolektivnih strahova. Lik Maksa Kejdija prevazilazi klasične obrasce zastrašivanja u kojima je negativac pasivno vrebao iz senke pod uličnom svetiljkom; on umesto toga aktivno upotrebljava najsavremenije tehnološke alate 21. veka kako bi sistematski i psihološki uništavao porodicu kojoj se sveti.
Njegov repertoar mučenja obuhvata manipulacije i obmane kreirane pomoću veštačke inteligencije, tajno profilisanje i obmanjivanje dece preko interneta, neprekidno praćenje dronovima, kao i lukavo okretanje zakonskih odredbi o samoodbrani i zaštiti sopstvenog prostora u svoju korist.
Serija zbog toga nosi izuzetno snažan pečat savremenog trenutka, direktno zadirući u strahove od digitalnog nadzora, narušavanja privatnosti i javnog linča.
Naslovna fotografija: Supplied by LMK / IPA / Profimedia