Povezano
Usamljenost je postala dominantna karakteristika ovog veka. Istraživanje Američkog zavoda za popis stanovništva pokazuje da se broj ljudi koji žive sami gotovo utrostručio od 1960-ih, dok podaci Gallupa otkrivaju da odrasli Amerikanci sada provode u proseku devet sati dnevno sami, što je više nego ikada ranije. Ova promena je fenomen koji menja društvenu strukturu i kolektivnu psihologiju.
Francuski filozof Aleksis de Tokvil, koji je proučavao američku demokratiju u 19. veku, isticao je da je civilno društvo ključno za očuvanje slobode i političke stabilnosti. Danas, međutim, ti neformalni oblici druženja i lokalne zajednice, koje je on smatrao temeljima demokratije, ubrzano nestaju.
Američki novinar Derek Thompson piše za The Atlantic da savremena „kultura zasnovana na domu i telefonu“ ojačava unutrašnje i spoljašnje krugove odnosa, porodicu i veoma bliske prijatelje s jedne strane, i plemenski povezane grupe na internetu s druge, dok uništava srednji krug poznanstava koji su često ključni za razvoj empatije, tolerancije i osećaja pripadnosti.
Ovaj trend ima dalekosežne posledice. Sociolog Robert Putnam u knjizi Bowling Alone istakao je da je pad učešća u zajedničkim aktivnostima, od običnog kućnog saveta u zgradama, do lokalnih sportskih liga, direktno povezan i sa padom poverenja u institucije i demokratiju. Kada gubimo svakodnevne interakcije s ljudima van našeg uskog kruga porodice i prijatelja, postajemo skloniji ekstremnim stavovima i nepovjerenju prema zajednici.
VEK I OLIČENJE PLEMENSKOG
Politička scena u Americi odražava ovu promenu. Donald Tramp je, kako piše Thompson, „oličenje plemenskog, ali ne i seoskog stila performativne konfrontacije“. Njegova popularnost leži u sposobnosti da ojača osećaj pripadnosti određenim grupama, dok istovremeno podstrekava netoleranciju prema drugima. Društvena izolacija, uz algoritamski podešene digitalne sfere, dodatno podstrekava ovu dinamiku, jer ljudi sve više konzumiraju sadržaj koji potvrđuje njihove postojeće stavove, umesto da ih izazove i obogati.
Postoji li izlaz, ili nas ovaj vek osuđuje na antisocijalizam?
Psiholog i filozof Erich Fromm, koji je proučavao modernu otuđenost, verovao je da je aktivno učešće u zajednici ključ za srećniji i smisleniji život. Male promene mogu imati velik efekat: više vremena provedenog u društvu, manje oslanjanja na digitalnu komunikaciju i veća angažovanost u lokalnim zajednicama mogu doprineti obnavljanju društvenih veza. No, da li biste pošli nekim od ovih puteva? Ruku na srce, verovatno ne.
Najmanje akcije stvaraju norme, kaže Thompson. Norme oblikuju vrednosti, vrednosti usmeravaju ponašanje, a ponašanje kreira lančane reakcije. Ako je antisocijalni vek rezultat dugotrajnog procesa, onda ga možemo preokrenuti samo kroz promenu svakodnevnih navika. Pitanje je: da li vidimo problem u svemu navedenom, ili smo potpuno apatični.
Foto: Pinterest