Da li ste videli meme sa Miss Piggy i rečima the big dissolve? Čak i da niste posebno zainteresovani za estetsku medicinu, velike su šanse da vam se negde pojavio, kao i to da ste primetili da se u poslednje vreme sve više priča o lošim stranama (zlo)upotrebe filera za lice. Moglo bi se čak reći i da je u jeku neka vrsta hajke na njih. Ipak, kao i sa većinom ljudskih izuma, možda ta hajka ne bi trebalo da se koncentriše na same filere, već na neke od načina na koje ih ljudi upotrebljavaju.
Princip, sam po sebi, nije ništa novo. Ljudi izmisle nešto potencijalno dobro, zatim toj stvari pripišu nerealne sposobnosti i očekivanja, zanesu se i… preteraju. A kad preteraju, onda krene haos. Ko pretera? Ako ćemo pošteno, u slučaju filera, preterale su obe strane. I lekari i pacijenti. O priučenim injektorima ne bih raspravljala pošto je to kao da pričate o tome da neki auto ne valja, a vozi ga osoba bez dozvole i, još važnije, iskustva.
Fileri, kako oni hijaluronski tako i oni na bazi kalcijuma, imaju svoju primenu. Ovu podelu nisam nigde pronašla ali je smatram ispravnom, a to je da se koriste u dve osnovne grupe: u prvu spadaju mlade osobe koje na neki način koriguju svoj izgled, a u drugu oni kojima je glavni cilj „vraćanje na staro“ iliti anti-aging, sa ili bez nekih dodatnih korekcija.
U obe grupe, preterivanje i nerealna očekivanja vode u poslovičnu propast (na vrh jezika mi je „biblijsku“ ali hajde sad). Što zbog nerealnih očekivanja, što zbog nedovoljne ispitanosti samih proizvoda (a sada znamo da se ne razlažu baš onako kako se tvrdilo pre deset ili samo pet godina), što zbog neadekvatne tehnike injektora i nedostatka estetike i etike, ali i kompleksnijih problema poput dismorfije koja, čini mi se podjednako zna da pogodi i injektore i pacijente.
Hajde da krenemo od očekivanja.
Fileri mogu svašta ali ne mogu da zamene hirurške procedure, ma šta vam neko govorio. Bilo da se radi o promeni crta lica, od korekcije nosa pa do povećanja usana (pogotovo gornje), fileri su jednostavno inferiorni u odnosu na hirurgiju po pitanju dramatičnosti i trajnosti rezultata. Ovo ne znači da svako treba da ide pod nož, jako daleko od toga, ali da vredi razmisliti o dugoročnim efektima i posledicama onoga što se radi. Deset godina velike količine filera u usnama ozbiljno utiče na njih i celo lice, a rezultati će vremenom (i starenjem) dovesti do veoma neprirodnog izgleda, pa je operacija lip lift svakako nešto što bi trebalo uzeti u obzir ukoliko vam je ovo u planu.
Isto važi i za nerealna anti-age obećanja. Kako uporno ponavlja genijalni Dr Harris, fileri su gel koji jedva sami sebe mogu da drže uspravno, a kamoli tkivo. Dakle, male promene da, ali da će zameniti hirurški lift, neće, pogotovo ne na duge staze. Odgovoran injektor će vam uvek reći kada je rešenje vašeg problema u njegovom domenu, a kada ne.
Veliki broj profesionalaca na društvenim mrežama koji trenutno govore protiv zloupotrebe filera upravo jesu plastični hirurzi. Većina njih ne negira primenu filera kao takvih ali se bori protiv njihove preterane upotrebe nezavisno od toga da li indikacije postoje ili ne, i zalaže se za kombinovane metode korekcija i podmlađivanja lica, što, ako razmislite jedino i ima smisla. Ne možete lice koje stari u nedogled puniti kao balon, već se nositi sa svim aspektima starenja. Dakle, po potrebi ukloniti višak kože i repozicionarati tkivo, zatim raditi na tonusu i teksturi, promovisati sopstvene mehanizme podmlađivanja procedurama (od lasera preko rf-a pa sve do boostera i hemijskih pilinga, choose your fighter), pa tek onda nadoknaditi izgubljeni volumen tamo gde on zaista fali. Za nadoknadu ozbiljnog izgubljenog volumena može se koristiti i sopstvena mast, iako je ona manje predvidljiva od filera. Poenta jeste da nadoknada volumena ide na kraju. Nešto o čemu se, pogotovo u Americi u kojoj su fileri u širokoj upotrebi već dvadesetak godina, zaista nije vodilo računa pa smo stigli do Miss Piggy i lica koja liče na balone.
Fileri najčešće odu po (estetskom) zlu kada se koriste za ispravljanje već izraženih znakova starenja nastalog usled delovanja gravitacije, posebno u donjoj trećini lica, poput opuštenih obraza kao i kod izbegavanja donje blefaroplastike (operacije podočnjaka) kao rešenja za kesice ispod očiju i većeg viška kože. Vrlo je moguće da nakon prvog tretmana sve izgleda sjajno, ali dugoročno jednostavno nisu rešenje.
Zaključak? Nije problem u filerima već u njihovoj neodgovarajućoj upotrebi za koju je odgovornost podeljena na lekare i pacijente. Realna očekivanja i lekar koji ume i spreman je da kaže „ne“ su preduslov da ne završite kao balon.
p.s. Zapratite naloge @beautybrokerofficial (iza kog stoji genijalna Melinda Anna Farina) i @drharriscinic za filler reality check, zahvalite mi kasnije.
