Poznate žene koje se pojavljuju bez šminke čine da se osetimo bolje. A nekad i bedno
Urbana legenda kaže da je sve počelo od Alicie Keys koja je na snimanju za omot novog albuma 2016. godine odlučila da to učini bez makeupa. Umesto da prikrije sve svoje nedostatke profesionalnom šminkom, odlučila je da nam pokaže pravu sebe i svoju odluku nije nikad zažalila. Šta više, desilo se upravo suprotno: odlučila je da prestane da koristi šminku. Od tada izjavljuje kako se oseća snažnijom nego ikada, da sebe prihvata onakvu kakva jeste. Iz tih nekoliko rečenica i pojavljivanja na crvenom tepihu bez teške šminke, rođen je pokret #nomakeup. Kada je dovoljno uzeo maha na društenim mrežama, mnogi poznati osetili su potrebu da javno iznesu svoju podršku kačeći svoje selfije bez šminke na Instagram. Zvuči divno, gotovo plemenito.
Osim što nije baš tako.
Za početak, Alicia nije zaista prestala da se šminka iako bi to mnogi voleli da veruju. Ovo ne znači da je preko noći postala licemer. Ona javno izjavljuje da šminku i dalje obožava (pogotovo rumenila i sjajave za usne) ali da jednostavno ne dozvoljava da je društvo tera da je nosi. Pošteno. Ali mediji često prećutkuju ove njene izjave. Da se ne lažemo, Alicia Keys (koju mnogo volim) nije ni izbliza početak problema. Jednostavno je slikovit primer iskrivljene slike realnosti. Ona je bez sumnje izuzetno lepa žena, ali to što na licu nema „ratničke boje“ i veštačke trepavice, ne znači da je makeup free.
Život bez šminke nije revolucionaran nov koncept. Moja mama ga se, na primer, pridržava ceo život. Ništa šminka, ništa štikle. Puno sveta ga jednostavno zove: svakodnevica. Ali kada nešto postane Instagram celebrity trend, igrica se penje na drugi nivo – ne možete da se ne zapitate šta se krije iza toga i da li ulazimo u doba šminkerskog normcora. Da li se to oseća prevara u vazduhu?
Nedavno je u Americi objavljen članak o devojci koja je na svoje venčanje došla bez trunke šminke. Dovoljno da i najhrabriju ženu ostavi otvorenih usta. Začkoljica? Svojoj kozmetičarki je platila avionsku kartu da dođe iz Los Anđelesa do Italije (zajedno sa koferom punim raznih proizvoda za tretmane) da je pripremi za taj „veliki dan“. I onda sam shvatila: kada danas kažemo „lepa bez šminke“, ne mislimo na to da je žena jednostavno izašla ispod tuša i zaputila se napolje, u život. Ne, mislimo na nedelje tretmana, masaža, lasera, filera i čišćenja od strane ozbiljnih profesionalaca.
Tehnički, nije laž reći da se radi o pristupu bez šminke. Namerno kažem „tehnički“. Nekada je ova sintagma značila da neko nije opterećen beauty procedurama bilo koje vrste, da na njih ne troši ni vreme ni novac (i još jednom, zdravo, mama!). Ovaj novi pokret je nešto potpuno suprotno. On podrazumeva da vam je rokovnik zatrpan odlascima kod dermatologa i kozmetičara, dok vam skupi preparati samo prazne novčanik, i to mnogo više nego običan tečni puder i ruž.
Pored toga, ne mogu da zanemarim i moralni podkontekst u kom se jasno daje na znanje da je „briga“ o licu, ma koliko detaljna i komplikovana bila, nekako „ispravnija i poštenija“ od toga da jednostavno koristite rumenilo. Hajlajter je fake, a hemijski piling nije.
Sve ovo ima koren u shvatanju da žene lažu, a da je šminka najpoganija laž od svih. Setite se samo svih viceva o tome kako se neki „naivni dečko“ ujutro budi pored akrepa. #nomakeup trend treba da nam povrati iskrenost. U teoriji. U praksi je ženama zabranjeno da izgledaju kao da se trude. Sve treba da izgleda spontano, i šetanje po gradu bez šminke nije izuzetak – ne smete nikad da priznate koliko posvećenosti zapravo iziskuje. Nije važno koliko je neka procedura invazivna, bitno je da rezultat deluje prirodno. Kao društvo ne opraštamo lepotu koja nije bogom dana. Ali neka mi neko objasni kako je odlazak kod dermatologa više puta mesečno „prirodniji“ od mazanja ruža?
Pored svega ovoga, ova vrsta lepote nije u praksi dostupna većini žena i samo čini da se u dubini duše osećaju loše zbog toga. Ko, realno, može da investira slične količine vremena i novca u svoje lice kao bezgrešna Gwinnie Paltrow? Možda izgleda kao da samo kritikujem pokret koji teoretski ne podrazumeva ništa loše. Iskreno, uopšte me ne zanima da li ćete i koliko da se šminkate ili odlazite kod dermatologa (da se razumemo, ja svoju dr ne bih dala ni za šta na svetu). Bez maskare i korektora ne pomaljam nos iz stana. Ono što mi smeta je hipokrizija u kojoj se pretvaramo da živimo u svetu u kom fizički izgled nije previše bitan. Istina je da naša opterećenost fizičkim izgledom preti da uništi svu iskrenu radost i zabavu koju doterivanje donosi. Pretvarati se u stilu #iwokeuplikethis je iscrpljujuće. A realno nije nikakav otpor ovom takmičenju za Miss u kom živimo. Naprotiv.