Ne znam kako vi ali ja se ponekad, pogotovo kad me uhvati neka nova manija, zaletim pa čitam o obećanjima koje kozmetika nudi, ispitujem doktore neznane mi i znane o tome da li je nešto moguće ili ne, skrolujem do besvesti. Priznajem, ovo sam više radila kao mlađa, sad sam valjda i sama nešto naučila pa ne padam baš na sve… Ali kao da ceo život očekujem da otkrijem neko “čudo u bočici”. Istini za volju, nije da nisam ništa pronašla, moj optimizam čvrsto je utemeljen u saznanju da sam otkrila neke zaista genijalne proizvode (ali i procedure poput hemijskog pilinga ili lasera). U svom tom vaganju za/protiv, naučila sam da se bez nekog osnovnog znanja o tome šta je šta, tlo vrlo brzo gubi pod nogama jer sve tvrdnje mogu biti moguće. Ili nemoguće. Zavisi kako gledate na stvari.
E sad, ja nisam lekar, nisam ni farmakolog ali ova zvanja vam nisu ni potrebna kako biste imali osnovno razumevanje stvari kao što je, na primer, to šta ja hidratantna krema i šta sve ide u nju. Imamo je svi, nadam se da je konačno potpuno prihvaćeno da je hidratacija potrebna svima i da nema veze sa tim da li imate kožu koja sija ili je suva kao barut. Ali, šta je ona zapravo?
U svojoj osnovi, svaka hidratantna krema sadrži dve vrste sastojaka: one koji daju vlagu i one koji sprečavaju da ta vlaga ispari.
Humektanti
Humektanti (humectants) su zapravo sastojci koji koži daju vlagu. Oni privlače vodu u epidermis i povećavaju njen nivo u površinskim slojevima kože (a kada je vlažnost vazduha viša od 70% bukvalno vuku vlagu i iz vazduha). Većina hidratantnih krema u sebi sadrži nekoliko sastojaka koji spadaju u ovu grupu. Najpoznatiji je svakako hijaluronska kiselina ali i glicerin, propilen glikol, butilen glikol, sorbitol. Još jedan izvor hidratacije su prirodni hidratantni faktori (NMF Natural Moisturising Factors) u koje spadaju urea, natrijum PCA (sodium PCA) i aminokiseline. Neke AHA kiseline koje se rastvaraju u vodi i koje se koriste za hemijske pilinge i u tečnim dnevnim eksfolijatorima takođe hidriraju kožu: glikolna, laktična i mandelična.
Emolijenti
Emolijenti (emollients) imaju ulogu lubrikanta koji se zadržava na površini kože te je čine mekom i glatkom. Pošto nemaju vodenu osnovu, služe i kao barijera za gubitak vlage isparavanjem. Najbolji emolijenti su lipidi poput keramida i masnih kiselina koji se i prirodno nalaze u sastavu zaštitne barijere kože. U ovu grupu spadaju i vitamin E, ako i neka ulja poput skvalana (squalane) koji je veoma sličan sebumu koji koža prirodno luči. U losionima koji nose oznaku oil-free, ulogu emolijenata najčešće preuzimaju silikoni i njihovi derivati.
Okluzivi
Okluzivi (occlusives) povećavaju količinu vlage u koži tako što sprečavaju njeno površinsko isparavanje i ostaju na koži u vidu zaštitnog filma. Ovi sastojci se često smatraju masnim kada se koriste u čistom stanju umesto u pažljivo balansiranim formulama. Realno, okluzivi su ti koji prave razliku između losiona i krema lakših tekstura i bogatih težih formulacija namenjenih suvoj koži. Ukoliko je koža masnija, ili za vreme leta, okluzivi nisu neophodan sastojak hidratantnih proizvoda. U njih spadaju derivati silikona kao što su dimetikon (dimethicone), ciklometikon (cyclomethicone) i ciklopentasiloksan (cyclopentasiloxane), zatim mineralna ulja i parafin, pčelinji vosak i lanolin, biljni vosak.
Naravno da mnogi sastojci hidratantnih krema ne spadaju u ove tri kategorije ali sve van njih jesu zapravo korisni dodaci. U njih svakako spadaju:
- SPF, iako je leti potrebno koristiti ozbiljniju zaštitu u vidu posebnog proizvoda.
- Antioksidansi koji neutrališu slobodne radikale i pomažu u borbi protiv preranog starenja kože (vitamini A, C, resveratrol…)
- Eksfolijanti koji su neophodni za optimalan ćelijski turnover (AHA i BHA kiseline, retinol)
Ipak, kada jednom razumete osnovne kategorije, bolje ćete razumeti i preparate koje koristite ili planirate da kupite. Ništa bolje od dešifrovanja beauty recepata, zar ne?
