Pretraga

Slučaj FaceApp: ne, nema šanse da ćete tako izgledati kad ostarite i ne, bore nisu najgora stvar koja će vam se desiti

Slučaj FaceApp: ne, nema šanse da ćete tako izgledati kad ostarite i ne, bore nisu najgora stvar koja će vam se desiti

Nemojte verovati FaceAppu

Tekst: BURO.


Ako ne živite ispod kamena ili u nekom svetu u kom ne postoje telefoni, društvene mreže i aplikacije (a ako je tako, mala verovatnoća je da čitate ovaj članak) bili ste svedok viralne dominacije FaceAppa. Ona, razume se i dalje traje, uprkos upozorenjima i negativnim komentarima sa svih strana i potenijalno ugroženoj privatnosti svih korisnika koji su, da bi joj uopšte pristupili, “potpisali” da aplikacija sme da koristi uploadovane fotografije i podatke praktično kako poželi. Neću vas upozoravati o tome koliko treba da budete oprezni sa infromacijama koje delite, a ni o tome koliko je Facebook krupnija riba u toj igri. Lično, mislim da svaka aplikacija zaslužuje isti nivo preispitivanja, pogotovo one koje najviše koristite. Ali ovaj put, postoji još jedna tema o kojoj se govori vrlo malo - ljudska opsesija starenjem, strah i slepo bežanje od njega - koje mogu na svoj način biti jednako štetne po duševni mir. Ako u pitanju jeste velika krađa, sami smo dobrovoljno otključali vrata - kao žrtve sopstvene fascinacija onim od čega strahujemo (ko javno, ko privatno). FaceApp nam je odjednom omogućio da pogledamo u ambis, i ispalo je da bukvalno svi žele da vide kako će izgledati kada ostare.

 

Tehnologija je poprilično uznapredovala, slike deluju realistično (akcenat na “deluju”), a možda najveća njihova vrednost je što imaju utešan efekat. Ako ste odahnuli i pomislili: “Ok, ovo i nije tako strašno, ako ću ovako izgledati onda nemam zapravo čega da se bojim", ne uljuljkujte se previše. Da li zaista imamo pravo da očekujemo da nam fotke posle mnogo godina izgledaju skoro isto? Bojim se da ne.

 

Vizuelno određivanje godina je mnogo kompleksniji proces nego što je jedna people pleaser aplikacija (čije prave razloge nastanke ne znamo). Kada je koža u pitanju, na primer, mnogo veću ulogu u tome koliko staro izgledate je da li vam je ten ujednačen, da li ima diskoloracije (veliki pozdrav za kiseline, vitamin C i retinol) i da li je “zdrave” boje nego prisustvo ili odsustvo bora. Istraživanja na temu kako ljudi vizuelno određuju tuđe (i svoje) godine je jedno od glavnih oruđa kozmetičke industrije kada je u pitanju razvoj anti-age preparata i procedura. Istraživanja su takođe pokazala da svi grešimo u proceni i da postoje i pravila po kojima to činimo. Na primer, većina ljudi dodaje nekoliko godina onima za koje smatraju da su stariji od njih samih i, na isti način, oduzimaju godine onima za koje misle da su mlađi.

Šta zapravo čini da izgledamo starije ili mlađe?

 

Da li drugima izgledamo mlađe ili starije ima dublje značenje nego samo ono estetsko. Preko njih smo povezani sa psihološkim aspektima koje društvo povezuje sa određenim godinama - autoritet, na primer. Naravno, postoji velika razlika u određivanju godina na fotografiji i uživo ili na videu pošto pokret u tome igra izuzetno važnu ulogu.

Godine nisu (samo) bore

 

Verovatno najzanimljivija činjenica koju su istraživanja na ovu temu dokazala je da same bore nisu ni blizu vrha liste osobina po kojima ljudi naoko određuju koliko ko ima godina. Realna lista izgleda otprilike ovako:

  • ujendačen ten
  • volumen lica - jagodice, usne i brada
  • veličina oka - za evropljane važi da što je oko krupnije, to je osoba mlađa
  • jasnoća kontura lica
  • veličina ušiju i nosa - što su proporcionalno manji u odnosu na lice, to osoba drugima izgleda mlađe
  • bore i nabori - konačno, na kraju

 

 

Dakle, ako želite da podmladite fotografiju, treba da podesite boje u skladu sa “normama mladosti”, akcentujete jagodice, usne i bradu, povećate oči, smanjite nos i uši (mini savet - ne slikajte se sa velikim minđušama ako želite da izgledate mlađe) i tek onda, ako vas ne mrzi, malo pobrišete i vidljive bore.

Mladolikost uživo

 

Jedan od najvećih uloga u određivanju starosti igra pokret, odnosno njegova brzina. Što se osoba brže kreće to izgleda mlađe. Kada je ljudima prikazana ista osoba koja se pomera različitom brzinom, u najbržoj sekvenci određena je kao najmlađa.

 

Osim brzine, fluidnost pokreta je sledeća na listi. Ukočenost automatski dodaje na proceni godina - ovo je podsvesni mehanizam procene godina star koliko i ljudska rasa.

 

Lista se nastavlja. Odelo ne čini čoveka ali, ako je verovati istraživanjima, čini njegove godine. Ispitanici u Evropi su ocenili žene u štiklama kao starije od onih u belim patikama, čak i kada su istih godina. Isto važi i za kosu - nepomične ili detaljne frizure, kao i one koju ste nosili kada ste imali osamnaest godina sve govore više o godinama nego što mislite (i definitivno više nego same bore). Mnogi ljudi ostaju zarobljeni u beauty identitetu koji su voleli u mladosti i to ih bez milosti odaje.

 

Ovde dolazimo i do jednog paradoksa: lice koje se ne miče mnogo (ili dovoljno) se automatski čita kao znak većeg broja godina, mnogo više nego bore. Godinama nam govore da ako ne pravimo grimase nećemo imati bore ii da ako lice parališemo botoxom niko neće znati koliko imamo godina. Da li Botox face ikoga više može da prevari? Studije kažu ne.

 

Ostali kriterijumi su isti kao i oni na fotografijama - volumen, veličina očiju, proporcije ušiju i nosa, jasne konture, i tek na kraju, bore.

 

Složićete se da je sjajno što znamo da je vizuelno određivanje godina kompleksna stvar, isto koliko i samo starenje, i što saznajemo sve više i više o toj temi. Znanje smanjuje strah, a sad je već jasno da bore nisu nešto čega treba da se bojimo kao sudbine gore od smrti. Treba da se bojimo indiferentnosti, inertnosti, zauzdavanja i staromodnih ideja (i to ne samo modnih!). Zdrava koža jeste i uvek će biti lepa. Presuda se donosi na osnovnu mnogih kriterijuma, a bore su poslednji i najmanje važan od svih.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar