Svi smo se nekad naježili čisto zbog jakih emocija, zarumeneli su nam se obrazi, a u jako stresni situacijama smo se u sekundi preznojali. Ne treba biti naučnik da bi se shvatilo da između kože i onoga što se dešava na njenoj površini i naših osećanja i psihičkog stanja postoji duboka veza. Upravo zabog toga, psihološki problemi umeju da se manifestuju u obliku kožnih bolesti i za njihov tretman potreban je multidisciplinaran pristup.
Psihodermatologija je grana medicine koja se bavi lečenjem bolesti i poremećaja kože uz pomoć psiholoških i psihijatrijskih tehnika terapije. Ona u sebi, kako joj i ime kaže, sadrži elemente koji se bave “unutrašnjim” faktorima koji utiču na nastanak bolesti ali i onim spoljnim, koji su vidljivi na površini.
Iako još uvek nemamo apsolutno potvrđene mehanizme po kojima ove veze funkcionišu, jasno je koliko su važne za tretiranje nekih bolesti kože.
Psihodermatolog je stručnjak koji se bavi određivanjem ovih veza mentalnog stanja i stanja kože i koji, u skladu sa njima, osmišljava metode i protokole integralne terapije. U nedostatku posebnog specijaliste, ovo se sasvim lepo postiže zajedničkim radom psihologa/psihijatra i dermatologa.
Veza između osećanja i kože
Koža je najveći senzorni organ ljudskog tela i igra ulogu u prenošenju informacija o spoljnoj sredini našem centralnom nervnom sistemu. Ona je fizička i hemijska zaštita između tela i sveta oko njega. Psihološki, koža takođe predstavlja i ljušturu ili oklop jedne osobe, našu prirodnu granicu. Pretpostavlja se da napad na naše psihološke granice ima svoje manifestacije na našoj “fizičkoj granici”. Ovo se odnosi na situacije u kojima osobi nije dozvoljeno da pokaže ili izrazi agresiju, strah, radost svojoj okolini ili kada osoba ne ume da kaže „ne“, kao i kada preuzme na sebe odgovornost koju ne može da podnese. U svim ovim slučajevima na koži se mogu pojaviti različite promene, a da li će se to desiti i u kojoj meri je individualno. Ne kaže se džabe da neko “ima debelu kožu” kada može svašta da podnese.
Glavni okidač
Velik broj kožnih bolesti se pojavljuje kada je imuni sistem slab i kompromitovan, a u najvećem broju slučajeva to se dešava zbog hroničnog stresa. Naše telo se bez problema nosi sa kratkim periodima stresa ali kada on postane trajno stanje pojavljuju se različite negativne fiziološke posledice. Kada smo pod stresom ili smo anskiozni, tada je deo našeg mozga koji kontroliše ponašanje manje aktivan – što je jedan od razloga zbog kojih ljudi pod stresom jedu junk food, na primer – i manje smo u stanju da kontrolišemo svoje impulse. Ovo se odnosi i na impuls da se češemo, čupamo obrve i slično.
Konkretno, koža koja svrbi može biti simptom i stanja kože ali i stanja uma. Dešava se i da svrab počne kao dermatološki problem ali da vremenom preraste u psihološki i da osoba upadne u začarani krug.
Psorijaza i ekcem se takođe veoma često vezuju za stres iako mehanizmi njihovog nastanka nisu do kraja otkriveni. U slučaju ekcema, koji je hronično zapaljensko oboljenje kože, zna se da je oštećena funkcija zaštitne barijere kože za šta se smatra da je odgovoran stres.
Lečenje psihodermatoloških bolesti
Terapija, kako joj i samo ime govori, problemu pristupa tako što integriše različite vrste dermatoloških i psiholoških terapija – najčešće kognitivno-bihevijoralnu i tehnike oslobađanja i nošenja sa stresom (od kojih su neke veoma jednostavne, poput redovne fizičke aktivnosti i adekvatne količine sna).
Kada su deca sklona ovim bolestima u pitanju, potrebno je da se psihoterapija sprovede sa celom porodicom.
