Želim da izgledam kao ja. To ne znači da ću da ustanem ujutro, umijem se običnom vodom i izađem napolje, naprotiv (apsolutno sam opsednuta negom, a bogami i maskarom i još koje čim). Jednostavno znači da verujem da treba da (vredno) radimo sa onim što nam je priroda dala, a ne protiv toga. Možda najvažniji rezultat jeste da ćete izgledati autentično, a ne kao nečija uglavnom nemaštovita ideja o tome kako biste trebali da izgledate. O svojoj psihološkoj, (ili samo psiho?) vezi sa kosom verovatno trebalo bi da pišem još koji poseban članak ali istina jeste da je kosa jedna od prvih stvari koje “teramo u red” na pogrešan način. Kako da počnemo da je tretiramo onako kako zaslužuje da bismo u njoj uživali? I kako da naučimo šta je bitno, a šta ne, ako ne postavljamo prava pitanja? “Prava” je ključna reč – ja sam upravo za vreme ovog razgovora shvatila da sam neke stvari analizirala pogrešno ali doćićemo i do toga.
Marcello Mura i ja se slažemo. Iz beogradskog salona Rossano Ferretti, čiji je vlasnik, se izlazi sa kosom za koju ne možete reći: “Ova je upravo izašla od kod frizera.” ili još gore, pomisliti da ste kod frizera proveli sate. Može samo da se kaže da taj neko ima divnu kosu i da sve zajedno divno izgleda. Kojom magijom? Na prvi pogled nije vidljivo. Što je, bar u mom solarnom sistemu, mnogo bitno. I zato kad odem kod Marcella volim da ispitujem, pokazujem slike, ponekad izmišljam besne gliste, ali uvek – slušam. A pošto sam svesna da moja kosa nije jedina na svetu, zamolila sam ga da mi objasni i po koju stvar koja se ne tiče samo mene same, nego svih nas – koji želimo da budemo najbolja verzija sebe.
Različite kose – ravna, kovrdžava, talasasta – sve zahtevaju različite stvari da bi izgledale dobro. Hajde da krenemo od toga šta nikada ne treba raditi, pa da stignemo i do toga šta je preporučljivo.
Počnimo od tanke kose. Kao prvo, uvek je bolje da nije jako dugačka. Kad je preduga, tanka kosa gubi volumen, elastičnost i pokret pa je uvek bolje kad je srednje dužine ili kratka. Određena dužina može da izgleda lepo ali samo ako je pažljivo i stručno stepenasto ošišana, tako da se stepenice praktično ne vide ali da je kosa rasterećena. Razlika između najkraćih i najdužih delova nikada ne treba da bude jako vidljiva.
Iskreno, mislim da to ne valja nikad, ne samo na tankoj kosi…
Slažem se. Pričaćemo i o tome. Još jedna stvar koju ne treba raditi sa tankom kosom je da na njoj ne treba koristiti pene za stilizovanje pošto je samo ulepe i onda izgubi i mekoću i pokret. Uvek je bolje koristiti serum ili kreme koje nisu teške teksture. I ulja mogu da budu preteška.
A proizvodi sa silikonima? Serumi koji ih sadrže?
U suštini, silikoni slepljuju ispucale krajeve, a ispucale krajeve je uvek bolje ošišati. Bolje održavati kosu u dobrom stanju, zar ne? Danas je trend da se silikoni što manje koriste, kao uostalom i formaldehid i petroleum. U svemu se okrećemo ka što prirodnijim proizvodima u skladu sa filozofijom „bolje sprečiti nego lečiti“.
Da se vratimo na stepenasto šišanje…
Mi smo, kao brend Rossano Ferretti, poznati po svojoj posebnoj tehnici šišanja koja se zove the invisible cut, a koja je nastala nakon godina iskustva i istraživanja… Klasične tehnike podrazumevaju da se kosa stepenuje od spoljnih slojeva ka unutra ili da se kosa odigne od glave pod okomitim uglom. Tako se posle uvek vidi gde su prošle makaze.
Mi, za razliku od toga, imamo dve nove i drugačije tehnike. Prva je stepenovanje u kom se uzima pramen po pramen i stepenuje malo od gore malo od dole, konusno. Druga je obrnuto stepenovanje, tako da se kraći pramenovi nalaze bliže glavi i daju volumen, a spoljni delovi ostaju duži i pokrivaju sve. Tako se dobijaju punoća i pokret, čak i kada neko ima tanku vlas.
Kod kose tvog tipa, koja ima deblju vlas i ima je puno, tajna je znati kako se koriste makaze za tanjenje. Mnogi ih se pribojavaju, one su kao kad date Ferrari tinejdžeru koji ne zna da ga vozi. Ili ga pokvari ili ne zna šta će s njim. Makaze za tanjenje se mogu koristiti pri korenu, na sredini ili na krajevima. Gusta deblja kosa se tanji makazama najviše u sredini, bilo da je kovrdžava/talasasta ili ravna. Ovako se razbuđuju i talasi i kovrdže, a ako je ravna „stepenice“ ne vide.
Makazama za tanjenje mogu se i popraviti i vizuelno “ujediniti” različite dužine nastale neuspelim stepenovanjem, ali to je naporan posao. Niko ne voli da ispravlja tuđe greške.
Istina jeste da jaki geometrijski stilovi šišanja više nisu aktuelni. Svi se trude da kosu učine što mekšom. O tome se puno priča na našim skupovima, kada se nađu svi direktori salona Rossano Ferretti po svetu. Uvek je glavni cilj edukovati mušterije, to je najvažnije. Opšti trend je, kako smo već rekli, prirodan pristup svemu: od šišanja pa sve do proizvoda koji sadrže što manje hemije.
A farbanje? Više niko ne koristi jednu boju, da se nestručno izrazim. Pri tom mnoge kose, posebno smeđe, izgledaju kao da su apsloutno prirodne, a nešto mi govori da nisu.
Ako pričamo o onome što vidimo na fotografijma poznatih, uglavnom ne, nisu prirodne. Radi se o ozbiljnim i vrlo suptilnim tehnikama, a farbanje jednom bojom više stvarno niko ne radi. Iz više razloga. Za početak, ako dolaziš da se farbaš svakih mesec dana, kosa vremenom raste i na kraju krajevi nisu “videli farbu” i više od godinu dana. Ali su zato videli i sunce i more i postali svetliji. Ovo važi i za nefarbanu kosu. Dakle, svaki put kad se dođe na farbanje, ako neko želi istu niijansu i na korenu i na krajevima, mora da se prelazi cela dužina što svakako ne preporučujem. I tako se ponovo vraćam na priču o prirodnosti – ona je trend i na ovom polju.
Znači mislimo na plavuše koje imaju kosu kao deca na plaži?
Da. Naš moto je da je svaka klijentkinja posebna i uvek se trudimo da personalizujemo kosu. I boju i šišanje. Kosu možemo u određenom smislu posmatrati kao platno, na njoj se može napraviti šta se želi. Ali – svaka kosa je za sebe. Ista boja ne može isto da ispadne na različitim ženama. Kosa je živa. Vlasi imaju različitu strukturu i pigmente. Ja mogu na deset žena da stavim istu farbu i svaka od njih će ispasti drugačije. Dakle, cilj je personalizovati sve, prilagoditi klijentkinji. Isto važi i za feniranje, talasi postaju sve krupniji i opušteniji, na primer. Spontaniji.
Ruku na srce, nije baš lepo kad je očigledno da je neko upravo izašao iz salona…
Da, ali i dalje ima žena koje žele taj efekat kao i da im frizura “traje nedelju dana”.
Istina. Njih se trudimo da edukujemo… Već godinama se trudim da objasnim klijentkinjama da im ne trebaju pramenovi koji liče na štrafte. Uvek ima i onih koji žele stvari koje im ne stoje dobro. Tada se često, u suštini, radi o kosi kao o statusnom simbolu.
U Beogradu stvari bolje stoje ali u Novom Sadu, odakle sam, devojke imaju tendenciju da izgledaju isto…
Ja sam vrlo ponosan zbog činjenice što sam imao uticaja na to da se ovo u Beogradu promeni. Radim ovde već deset godina. Znaš i sama, pre desetak godina, svi su izgledali isto, pogotovo plavuše. Prvo smo se trudili da objasnimo svojim klijentkinjama da treba da imaju tamniju bazu, koren. Onda smo počeli da koristimo sunshine tehniku u vreme kada ljudi nisu ni znali za taj efekat prirodnog posvetljivanja. Savetujem i da se iz tamnijih u svetlije boje prelazi polako.
U suštini se ne radi o tome da li je nešto lepo ili ružno, sad pričamo o standardu. Ima, naravno, ljudi kojima se ne sviđa to što radimo i to je sasvim u redu. A edukacija se odnosi i na proizvode, ne samo na boju i šišanje.
Slažem se. Koje proizvode preporučuješ za različite tipove kose? O ravnoj kosi smo već govorili…
Ali, suštinski ne postoji ravno – kovrdžavo.
Ne? (zamislite dramsku pauzu srazmernu mojoj zabezeknutosti)
Da pojasnim: ne postoji, u smislu da je tanka kovrdžava vlas manje-više slična tankoj ravnoj vlasi. Ako na nju staviš penu, ne valja.
Govoriš mi da pravo pitanje nije ravna ili kovrdžava kosa, nego tanka ili jaka vlas? Ok, ovo je stvar o kojoj sam mnogo manje razmišljala. Uvek sam mislila da je presudno za sve što koristim to što mi je kosa prirodno kovrdžava.
Ima i to svoju važnost, ali mnogo je bitnije da li ja sama vlas tanka ili debela. U suštini, često se dele pogrešni saveti, u smislu da ljudi ne koriste proizvode koji im zapravo trebaju. Ne znam zbog čega je tako ali i mnogi frizeri koji prodaju proizvode ne znaju o njima dovoljno. Misle da su umetnici farbanja i makaza i da je to dosta. Ali danas svi moramo da “znamo sve”.
Na primer, pre nego što se krene u to da li je kosa kovrdžava ili ravna, treba odrediti kakav šampon joj treba. Osoba sa tankom kosom nikad ne treba da koristi šampon na bazi ulja. Postoje posebni proizvodi namenjeni vraćanju elastičnosti talasima i kovrdžama, to je korisno. Iza kvalitetnih proizvoda nalazi se čitav jedan svet ali frizer mora da zna dovoljno o njima. Inače ste bacili pare.
Jako je važno i šta i kako koristite kod kuće. Ako imate poverenja u svog frizera, neka vam on/ona preporuči proizvode, pogotovo one koji se prodaju u salonu. Jače su koncentracije, potrebne su vam manje količine. Šampon i balzam, maska – ali ne posle svakog pranja.
Što se pranja tiče, ne pere se zapravo kosa nego koža glave. Ona je ta koja se prlja. Treba je temeljno izmasirati jagodicama prstiju, a samu kosu nikako ne treba trljati. Pogotovo ne između dlanova, a mnogi ljudi to rade ne znajući da je to najbrži način da kosa “poludi”. Kad je tako naelektrišete i iskrzate više ne može ni da se isfenira lepo, a kamoli nešto drugo. Šampon uvek treba jako dobro isprati, a zatim naneti balzam ili masku ali nikako na koren već na donje 3/4 i pročešljati kosu od dole ka gore, tako ćete dovoljno regeneratora rasporediti gde treba. Ako imate vremena, uvek je bolje ostaviti proizvode da deluju 5 minuta.
