Do sada ste sigurno čuli i videli trajne procedure za obrve. Prva varijanta je bila tzv. tetoviranje obrva, a zatim smo prešli na alternative koje mogu da izgledaju mnogo prirodnije. Pojavljuju se pod toliko različitih naziva (o hashtagovima da ni ne govorimo), a na svakom (virtuelnom) ćošku sačekuju nas kratki videi koji prikazuju kako se izvode. Oni koji nisu plašljivi gledaju bez problema, oni koji ne vole oštrice – okreću glave. Mikroblejding, najuniverzalnija od svih, je najpreciznija tehnika za polutrajnu šminku obrva i može da da odlične rezultate nevezano za to sa čim krećete: obrvama koje su tanke poput onih koje je Madonna imala 90-ih ili samo imate po neku „rupicu“ koju vam je dosadilo da svako jutro popunjavate šminkom. Evo osnovnih stvari koje treba da znate.
Zašto tolika različita imena?
Prva generacija „trajnih obrva“ još osamdesetih godina, zvala se tetoviranje. Tadašnja tehnika podrazumevala je poprilično neprirodne i uniformne boje. Nažalost, neki je koriste i danas. Mnogi ljudi, ni po koju cenu ne žele da izgledaju kao karikature iz crtanog filma sa obrvama koje kao da su im „nalepljene“ na čelo i neprirodno sijaju. Tako je postepeno razvijena mnogo preciznija tehnika: šminkeri specijalizovani za trajnu šminku počeli su da rukom crtaju dlačice tanjim iglama i da mešaju pigmente koji vremenom nisu bledeli u neprirodne nijanse. Rezultat nije bio toliko dugotrajan kao onaj koji je davala prethodna tehnika ali upravo to je i jedna od prednosti. Osim očigledne činjenice da se ukusi menjaju, vremenom se menja i lice tako da obrve koje ste jednom nacrtali ne moraju da vam odgovaraju i nakon pet godina. Šta više, skoro sigurno vam neće odgovarati. Dakle, prirodnije, umerenije i kratkotrajnije je svakako bolje.
Što se tiče raznih termina poput tetoviranja, mikroblejdinga, puder-obrva, treba da znate da su svi oni suštinski nazivi za podtehnike jednog te istog – tetoviranih obrva. Pošto ne postoje ultimativni pravilnici i standardi koji važe svuda u svetu, svako ima pravo da svoju tehniku nazove kako želi. Najpoznatija agencija za proveravanje sigurnosti proizvoda i procedura, američki FDA se, jednostavno, ne bavi trajnom šminkom, kao ni običnim bojama za tetoviranje. Ako vam neko kaže da koristi preparate koji imaju FDA odobrenje, radi se o odobrenju za nanošenje na kožu, ne pod nju (manje više isti slučaj kao i BB tetoviranje). Upravo zbog nedostatka regulativa, neophodno je da pronađete nekog ko vam uliva poverenje i čiji rad možete da proverite.
Zovite ih kako želite, i dalje se radi o tetovažama
Jedina razlika između polutrajne i trajne tetovaže je na koju dubinu ispod kože se ubacuje pigment. Što je dublje, to duže traje. Klasične tetovaže za telo treba da budu permanentne i zato tatu majstori koriste elektičnu aparaturu koja implantira boju duboko u dermis. Polutrajne obrve treba da izblede, pa šminkeri koriste digitalne olovke ili aparate za mikroblejding koji pigment stavlja bliže površini kože.
Kako izgleda sama procedura?
Tehničar koji izvodi tretman koristi alat koji liči na oštricu ali to u stvari nije, već se sastoji od reda sitnih igala koje se raspoređuju u zavisnosti od toga kakva vrsta dlačica se crta. Same iglice ne prodiru duboko u kožu već je zagrebu, pomalo nalik posekotine papirom. 3D, 4D i 6D se odnose na broj različitih nijansi koje se koriste u jednom iscrtavanju. Nijedne prirodne obrve nisu kompletno iste boje, ne zaboravite.
Neposredno pre tretmana, stavljate anestetik krem pa sam tretman nije neprijatan ili bolan. Nakon što dejstvo anestezije prođe, osećaju se blag bol i iritacija koji ne traju dugo.
Neophodna su dva odlaska
Nakon minimum 4, a maksimum 8 nedelja potrebno je otići na dopunski tretman (koji je uglavnom uračunat u cenu). U proseku je neophodno dva tretmana da bi se postigli optimalni rezultati. Kada dođete na drugi, već se dobro vidi kako koža prima pigment (masnija ga prima i zadržava lošije od suve). Najsuptilniji detalji se dodaju u ovoj rundi: mala doterivanja oblika, dodavanje sitniji dlačica za što prirodniji efekat, male korekcije boje.
Trajanje
Jedna do dve godine. Ukoliko ne odete da ih „doradite“ nakon 12 do 18 meseci, vremenom će potpuno izbledeti. Treba napomenuti da, svaki put kada se tretman ponavlja, prelazi se ponovo preko već napravljenih „zareza“ u koži što nakon nekoliko godina može napraviti male ožiljke.
Neposredno posle tretmana
Detaljna uputstva dobijaju se od osobe koja vam je radila tretman, ovo su naravno, samo opšte smernice. Ipak moramo da vam napomenemo da je ključna reč strpljenje. Zašto?
Za početak: bez panike, boja će doći na svoje ali odmah posle tretmana je znatno tamnija. Ipak, treba sačekati bar mesec dana da biste videli kako će zapravo izgledati.
Zatim, nedelju dana nakon tretmana ne treba da kvasite obrve. Ok, zvuči strašno, ali nije neizvodljivo: šminka se može sa čela i očiju skidati i maramicama za tu namenu, a za dugotrajne maskare i ajlajnere najbolje je da koristite štapiće za uši natopljene micelarnom vodom.
Svrab će, vrlo verovatno biti jako iritantan. Krastice će se oformljavati i otpadati pa ponovo praviti, nekoliko puta dok sve potpuno ne zaraste. Naravno, vi ne smete ni da ih pipnete.
