Leto je sezona u toku koje vitamine dobijamo iz svežeg povrća, voća, ali i posebno onog bobičastog. Ribizla, borovnica, malina – koje bobičasto voće i zašto treba jesti posebno leti i to svakodnevno.
POMAŽE U ODRŽAVANJU telesne TEŽINE (I MRŠAVLJENJU)
Da počnemo od onoga što zanima mnoge, posebno tokom leta, a to je mršavljenje. U velikom broju slučajeva, ljudi izbegavaju voće u okviru niskokalorične ishrane, posebno ono sa visokim sadržajem šećera (banane, grožđe, smokve, urme, mango i sl). Sa druge strane, dodavanje bobičastog voća jelovniku nije zabranjeno ukoliko govorimo o optimalnim količinima – ne više od 250 do 300 g dnevno.
Bobičasto voće sastavni je deo paleo dijete, kao i mediteranske i vegetarijanske ishrane. Osim količinski, sa njihovim unosom treba biti obazriv samo ukoliko postoji alergijska reakcija ili druge kontraindikacije, koje mogu biti problemi sa sistemom organa za varenje, gastritis i slično.
Uprkos činjenici da bobičasto voće ima malo kalorija, telo iz njih koristi maksimalnu količinu nutrijenata. Na primer, 100 g jagoda sadrži 41 kcal ali i ujedno preporučenu dnevnu dozu unosa vitamina C, a 100 g borovnica sadrži 34 kcal i otprilike 32% preporučenog dnevnog unosa magnezijuma.
Imajte na umu da je bobičasto voće i izvor dijetetskih vlakana koja igraju ogromnu ulogu u suzbijanju gladi. Jedno istraživanje je potvrdilo da su ispitanici koji su uključivali hranu sa visokim sadržajem vlakana u svoju ishranu unosili 130 kcal manje po danu u poređenju sa onima koji to nisu činili. Ono što je najvažnije od svega jeste da se nisu ustručavali kada je jelo u pitanju.
100 g crne ribizle sadrži oko 4.8 g vlakana, 100 g malina – 3.7 g, 100 g brusnica – 3.3 g i 100 g borovnica – 2.5 g.
NEGA KOŽE
Svakodnevno konzumiranje borovnica pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, što je dokazano još 2006. tokom jednog istraživanja sprovedenog u Kanadi. Među ispitanicima su se našli potpuno zdravi ljudi i oni sa insulinskom rezistencijom. Dodavanje borovnica u ishranu je povećalo osetljivost na insulin, čime se ujedno smanjio odgovor nivoa šećera u krvi na obroke bogate ugljenim hidratima.
Brusnice, crvena i crna ribizla, pasiji trn i dud pomažu u borbi protiv jutarnjeg zadržavanja tečnosti.
- Brusnice su, osim što imaju diuretički efekat, takođe i laksativ. Stoga ih treba konzumirati u ograničenim količinama, a ne preporučuju se osobama sa niskim krvnim pritiskom.
- Ribizle (bele, crvene i crne) pomažu da se izbaci višak vode i pospešuju rad sistema za varenje.
- Dud se preporučuje osobama koje pate od bolesti srca i bubrega, a koje rezultiraju zadržavanjem tečnosti u organizmu. Ipak, budite oprezni sa ovim voćem, jer prekomerna konzumacija može izazvati dijareju.
- Pasiji trn u umerenim količinama sprečava pojavu edema, povoljno deluje na imunitet, pomaže kod nesanice i stabilizuje nervni sistem.