Povezano
Summertime sadness?
Ovaj tekst stigao je do vas sa zakašnjenjem. Zašto? Zato što danima ne mogu glavu da dignem od umora. Stalno se osećam kao da noćima ne spavam (i to ne u zabavnoj varijanti). I otkrila sam jednu stvar: letnji umor je apsolutno stvaran i za njega postoji naučno objašnjenje. Niste ga umislili, niste razmaženi ili lenji. Kada dođe toplo vreme, mnogi ljudi se osete letargično i manje produktivno (od toga je jedini apsolutni izuzetak koji poznajem @jelenakarakas). U Japanu je ovo stanje toliko prihvaćeno kao „dijagnoza“ (reč koju u ovom kontekstu koristim vrlo slobodno) da ima i svoje tradicionalno ime: natsubate.
Sam uzrok je zapravo jako jednostavan: telo na vrućini (pogotovo na suncu) naporno radi da održi normalnu unutrašnju temperaturu tj. da se ohladi. A taj rad ga iscrpljuje i čini da se osećamo umorno.
Letnji umor je apsolutno stvaran i za njega postoji naučno objašnjenje.
Telo se prilagođava visokoj temperaturi na više načina. Na primer, krvni sudovi se šire što dozvoljava većoj količini krvi da protiče blizu površine kože. To je jedan od razloga zašto neki ljudi postanu rumeni na vrućini. Ovo je način hlađenja zagrejane krvi, koja otpušta toplotu kroz kožu. Pored toga, telo se znoji. Znoj rashlađuje kožu kad isparava ali da bismo se znojili, ubrzava se rad srca kao i kompletan metabolizam i povećava broj kalorija koje su telu potrebne da bi funkcionisalo. Zbog svega ovoga vremenom postajemo pospani i umorni.
Dodatni otežavajući faktor je činjenica da većina ljudi živi život u konstantnom stanju blage dehidratacije. Jedan od glavnih simptoma dehidratacije je umor. Ukoliko izgorite na suncu, nivo dehidratacije raste. Opekotine od sunca smetaju telu da reguliše sopstvenu temperaturu. Šta više, u slučaju opekotina telo usmerava svu tečnost ka mestu opekotine da bi je što pre zalečilo. To znači da ostaje manje tečnosti za znojenje, odnosno hlađenje.
Studije su pokazale da ljudi donose brže i ispravnije odluke kada su na hladnijim temperaturama i to ne samo na poslu.
Zbog svega ovoga vrućina loše utiče na naše kognitivne procese. Dakle, ako ste manje produktivni to nije samo zato što je lepše biti napolju nego u kancelariji kad sunce sija. Studije su pokazale da ljudi donose brže i ispravnije odluke kada su na hladnijim temperaturama i to ne samo na poslu – vreme može da utiče na sve, bukvalno i na to koji telefon ćete da kupite kao rezultat toga što sve resurse trošimo na hlađenje umesto da idu mozgu.
Šta da radite?
- Za početak, nemojte da pijete hladne koktele. Pravi sam partibrejker, znam. Ali alkohol je diuretik i kao takav samo doprinosi izbacivanju vode. Najbolji način da budete na optimalno hidrirani je da pijete vodu i pojedete nešto slano – mala količina čipsa nije loša ideja.
- U toku dana nemojte izlaziti napolje u vreme najviših tempratura i ne izlažite se suncu. Klimatizovan vazduh će vam biti od koristi pod uslovom da razlika između spoljne i unutrašnje temperature nije velika, pri tom mislim maksimalno deset stepeni.
- Obucite se slojevito, dobro će vam doći pri prelasku spolja unutra i obratno.
- Spavajte dovoljno – znam da zvuči elementarno, ali optimalna količina sna je zaista presudna za rešavanje mnogih problema pa i ovaj.
- Vežbajte. Ljudi koji se redovno znoje su pod manjim rizikom od letnjeg umora zato što im je telo „utrenirano“ da se nosi sa promenama temperature.
- Redovna ishrana. Tri obroka na dan su ključna. Letnje povrće kao što su krastavci, paradajz i plavi patlidžan su bogati elektrolitima.
- Unosite dovoljno vitamina B, on pomaže da se hrana pretvori u energiju. Idealno je da to bude kroz hranu – integralne žitarice, nemasno svinjsko meso, mahunarke, jaja su sve sjajni izvori.