U poslednje dve godine, generativni modeli poput ChatGPT-a postali su široko korišćeni alati u svakodnevnom životu, uključujući i oblasti zdravlja, ishrane i planiranja obroka.
Iako su na prvi pogled delovali kao pristupačno rešenje za personalizovani nutricionistički savet, sve više korisnika i stručnjaka odlučuje se da ih više ne koristi u te svrhe. Mi razmatramo razloge za ovakvu promenu, zbog čega ChatGPT više nije optimalan alat za planiranje ishrane?
Pitanje tačnosti i individualnosti
Jedan od osnovnih razloga zašto korisnici gube poverenje u ChatGPT kao nutricionistički alat jeste nedoslednost informacija. Iako model može dati naizgled validne savete, oni nisu uvek utemeljeni na najsvežijim naučnim studijama, niti su uvek kontekstualno relevantni.
Na primer, korisnicima se često preporučuju „zdrave“ namirnice bez uvida u njihove medicinske nalaze, alergije ili nutritivne deficite. Sistem ne razlikuje da li neko ima insulinsku rezistenciju, poremećaje štitne žlezde ili probleme sa varenjem laktoze, osim ako se izričito ne navede. Čak ni tada, odgovori mogu biti generički, a ne stručno prilagođeni.
Takođe, veoma je važno plan ishrane kreirati na osnovu individualnih potreba i stanja.
Savremeni nutricionizam se temelji na konceptu bioindividualnosti, tj. ideji da ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima. Planiranje obroka zahteva poznavanje biohemije tela, nivoa aktivnosti, genetike, psihološkog stanja i zdravstvenih ciljeva pojedinca.
ChatGPT, kao tekstualni model, ne raspolaže realnim senzorima za praćenje napretka, ne može pratiti promene u telu korisnika tokom vremena, niti poseduje emocionalnu inteligenciju da prepozna kada je neki savet psihološki štetan. U praksi to znači da mnogi korisnici dobijaju šablonske predloge koji zanemaruju sopstvene signale tela.
Etika
Modeli poput ChatGPT-a imaju tendenciju da „popunjavaju praznine“ kada im nedostaje informacija, što može dovesti do deljenja pogrešnih ili zastarelih saveta, pogotovo ako korisnik postavi pitanje na način koji podrazumeva autoritet.
Korisnici često ne razlikuju da li im veštačka inteligencija preporučuje nešto na osnovu naučnih dokaza, popularne dijete sa društvenih mreža, ili mešavine oba. Time se otvara etičko pitanje: da li je odgovorno koristiti sistem koji ne može garantovati validnost informacija u sferi koja direktno utiče na zdravlje?
Racionalizacija ishrane
Upotreba veštačke inteligencije u planiranju ishrane može kod nekih korisnika doprineti razvoju ortoreksije, opsesivnog fokusiranja na „zdravu“ ishranu. Kada model precizno izlista kalorije, makronutrijente i predloži detaljne planove obroka, kod određenih ljudi može doći do rigidnog odnosa prema hrani, bez uvažavanja telesnih osećaja gladi, sitosti i uživanja u hrani.
Povratak ljudskom faktoru
Sve više korisnika i stručnjaka vraća se dijalogu sa ljudima, bilo kroz rad sa nutricionistima i trenerima, bilo kroz učenje osluškivanja tela i postepene edukacije o ishrani. U tom kontekstu, ChatGPT bi morao da se vrati na mesto koje mu i pripada: kao alat za informativnu podršku, ali ne i kao glavni savetnik u planiranju ishrane.
Veštačka inteligencija može biti saveznik u mnogim oblastima života, ali kada je reč o ishrani – sferi koja obuhvata biologiju, psihologiju, kulturu i etiku – trenutno je još uvek nedovoljno sofisticirana da bi zamenila ljudsku stručnost, a ljudi pak nisu uvek dovoljno stručni da ga promtuju na prave načine zbog toga što ni oni možda ne razujumeju sve aspekte.
Ne koristimo više ChatGPT u planiranju ishrane ne zato što je loš alat, već zato što je pogrešan alat za suviše kompleksan zadatak.
Foto: Pinterest