Pretraga

Abeceda zdravlja: upoznajte se sa novim izrazima zdrave ishrane (za koje možda još uvek niste čuli)

Abeceda zdravlja: upoznajte se sa novim izrazima zdrave ishrane (za koje možda još uvek niste čuli)

Tekst: BURO.


Zdrava ishrana je stvarna potreba ali i trend pa se ponekad, nekad češće nego što bismo to želeli, nađemo okruženi novim izrazima, pojmovima i idejama koje nam industrija servira. Mnoge od njih znamo samo površno, pogotovo kad se uzme u obzir da ih je većina na engleskom i da zbog brzine kojom dospevaju u žižu javnosti (da ne kažemo Instagrama) objašnjenja često postaju mišljena imenica. Bio da se radi o "novim" namirnicama ili životnim filozofijama, tu smo da odgonetnemo šta stoji iza izraza koji se trenutno najviše upotrebljavaju. Nema na čemu.

Amarant (amaranth)

Amarant, kod nas poznat kao štir/šćir, rumenika ili lisičiji rep je biljka koja potiče iz Južne i Srednje Amerike gde su ga uzgajali stari Asteci, a danas je najviše u upotrebi u Indiji, Kini, Rusiji i Africi. Iako njegovo zrno podseća na kinou ili heljdu, amarant ne spada u žitarice. Postoji veliki broj kako divljih tako i kultivisanih vrsta, a kod nas je najpoznatiji crveni amarant.

Semenke amaranta ne sadrže gluten i po visokom sadržaju kvalitetnih proteina nadmašuju mnoge žitarice. Ove semenke sadrže oko 8% masti, od kojih 75% čine nezasićene masne kiseline. Visok sadržaj minerala čini ga namirnicom izuzetne nutritivne vrednosti, a njime u organizam unosite sumpor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, fosfor i selen, zatim i kompleks vitamnia B, vitamin A, E i C.

Amarant se koristi za pravljenje kaša (nalik na ovas) ali i za brašno bez glutena od kog se pravi odličan hleb.

Abeceda zdravlja: upoznajte se sa novim izrazima zdrave ishrane (za koje možda još uvek niste čuli) (фото 1)

Bowl 

2020. godinu je, između ostalog obeležila i famozna “zdrava činija”. Ne postoji niko koga interesuje zdrava ishrana, a da nije probao i/ili preporučio svoju varijaciju na temu “bowl”. Realno, ova reč izvorno ne znači ništa više od “dubokog tanjira" odnosno "činije” ali je sada postala sinonim za zdrav izbalansiran doručak ili ručak koji se u njoj servira.

Postoje mnoge vrste ovih obroka ali su najpoznatiji poke bowl i smoothie bowl. Prvi je havajsko jelo koje bukvalno znači “iseckano na kockice” i u sebi sadrži povrće, začine i ribu (uglavnom tunjevinu ili losos) servirane na pirinču ili kinoi. Smoothie bowl, kao što i samo ime govori, jeste smoothie napravljen od bobičastog i nešto običnog voća sa mlekom biljnog porekla, serviran u činiji i obično ukrašen granolom, semekama i istim bobičastim voćem kao i kokosovim ljuspicama.

I jedna i druga varijacija na temu jako lepo izgledaju pa je jasno da razlog svoje dominacije svetom zdrave hrane ne duguju samo tome što su dobri za nas već i svom Instagram faktoru.

Chewies

Zamislite spoj gumenih bombona i svega što je zdravo i dobijate chewies! Ne, ovo ne znači da treba da pojedete celo pakovanje već da ovi zalogajčići koji se žvaću u sebi sadrže neke sastojke koji će vam pomoći da olakšate određene tegobe, poput onih za lakše varenje ili koji sadrže CBD i vitamine. Pošto su realno inspirisani decom i time kako njima olakšati uzimanje lekova ili suplemenata, postoje i posebno napravljeni chewies kao zdrava užina za decu na bazi pirea od voća, na primer (ova varijanta, na žalost još nije dostupna kod nas, ali eto ideje)

Freeganism

Bacanje hrane je ogroman problem u razvijenim zemljama pa se u poslednje vreme kao reakcija na njega pojavio novi pokret po imenu freeganism. Njegov cilj jeste da se minimalno učestvuje u potrošačkom društvu i da se istovremeno maksimalno iskoristi apsolutno sve što ljudima već stoji na raspolaganju pa, kada je hrana u pitanju, pripadnici ovog pokreta traže i konzumiraju hranu kojoj je zvanično istekao rok trajanja ali joj još uvek ništa ne fali. Ovo se posebno odnosi na sve konzervirane vrste hrane ali freevegani su spremni da iskoriste sve što je ispravno ali je spremno za bacanje od strane velikih lanaca supermarketa i korporacija. Realno, ne radi se samo o načinu ishrane već o načinu života, a enciklopedija Britannica za freevegane kaže da su "the ultimate recyclers".

Abeceda zdravlja: upoznajte se sa novim izrazima zdrave ishrane (za koje možda još uvek niste čuli) (фото 2)

Greenwashing

Još jedan izraz za koji ne postoji srpski prevod i koji se ne odnosi isključivo na hranu, šta više, odnosi se na mnoge industrije. Sama reč je spoj dve engleske reči "green" i "whitewashing", a podrazumeva da proizvođač - u ovom slučaju hrane - svoj proizvod predstavlja kao organski ili biološki bez ikakve prave osnove samo kako bi udovoljio kupcima i namamio ih da isti kupe. Ovo je u našoj zemlji poseban problem zbog toga što su regulative za ove vrste proizvoda kao i samu proizvodnju nove i nedovoljno poznate kupcima. 

Lektin

Mnogi ga zovu novim glutenom što zvuči strašnije nego što zaista jeste. Pre nego što se bacimo na paničnu potragu za oznakom lectin-free, hajde da pređemo osnove. Lektini su proteini koji imaju sposobnost da vezuju ugljene hidrate na površini ćelije i time omogućavaju aglutinaciju. Jednostavno rečeno, to su proteini koji lepe ugljene hidrate. U procesu varenja hrane odvijaju se mnogi mini procesi razgrađivanja i spajanja komponenti hrane, a ukoliko se hranite uravnoteženo, pripremite hranu koja sadrži lektin na ispravan način (nađite mi majku koja ne potapa pasulj preko noći pre kuvanja?) i nemate hronične ili automune bolesti, vaše telo je u stanju da se sa tim “slepljenim” ugljenim hidratima nosi bez problema.

Ukoliko želite da smanjite količinu lektina koju koznumirate, jednostavno potopite namirnice pre kuvanja ili jela. Sa mahunarkama poput sočiva i pasulja to sigurno već radite, a neki orašasti plodovi i semenke će beneficirati ako ih preko noći ostavite u vodi na sobnoj temperaturi i iz razloga što se na ovaj način smanjuje nivo fitinske kiseline koja se takođe nalazi u žitaricama, mahunarkama, semenkama i koštunjavom voću.

Mikrozeleniš (microgreens)

Mikrozeleniš jeste mešavina minijaturnih salata, začinskog bilja ali i povrća koje se bere dok je veoma mlado i izuzetno nežno, uglavnom na sedam do deset dana "starosti". Ovaj trend započeli su ekskluzivni kuvari u Kaliforniji još osamdesetih godina kada su počeli da koriste mikrozeleniš za dekoraciju jela. Danas se mladi amarant, kupus, mahunarke (uglavnom grašak), rotkvice, cvekla i slično koriste i za pripremu celih obroka. Mikrozeleniš je preukusan i veoma zdrav pošto je koncentracija vitamina i mikroelemenata u njima nekad i do pet puta veća nego u "odraslom" povrću. 

Abeceda zdravlja: upoznajte se sa novim izrazima zdrave ishrane (za koje možda još uvek niste čuli) (фото 3)

Namaz (spread)

Mnogi ljudi samu ovu reč vezuju za nešto što je jako lošeg kvaliteta (poput industrijski pravljene paštete ili margarina) ali izvorno reč "spread" jednostavno označava mastan proizvod koji se lako maže i čija konzistencija podseća na pastu i vrlo često može biti i biljnog porekla. Neki namazi životinjskog porekla su zdravi, poput putera koji je ukoliko je pravljen od zdravog mleka sve samo ne štetan ali i pašteta od čistog mesa i džigerice. Postoje i namazi visoke hranljive vrednosti biljnog porekla, poput kikiriki putera, humusa i sl. Oni se veoma često dodaju u zdrave kaše zbog visoke količine proteina i zdravih masti koje sadrže ali uvek morate biti obazrivi sa količinom pošto imaju izuzetno visoku kalorijsku vrednost. Pored toga, kada su namazi u pitanju, uglavnom je najbolje da ih pravite sami pošto je to najbolji način da iskontrolišete šta ide u njih.

Prebiotici i probiotici

Izraz „probiotik“ je uglavnom poznat svima, reč je o živim mikroorganizmima (bakterije i/ili gljivice) koje, kada se konzumiraju, naseljavaju digestivni trakt i povoljno utiču na varenje i probavu. Mnoge osobe uzimaju probiotike zbog prisustva bolesti, loše ishrane kao i u toku i nakon terapije antibioticima. Čak i stalno prisustvo stresa može nepovoljno uticati na ravnotežu „dobrih“ i „loših“ mikroorganizama u crevima.

Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi mikroorganizmi. Prebiotici su hrana i nutrijenti koji stimulišu probiotsku aktivnost u digestivnom traktu. Probioticima je konstantno potrebno prisustvo prebiotika iz hrane bogate vlaknima i drugih namirnica koje ih sadrže. Dobri izvori prebiotika su beli luk, špargla, pasulj, koren cikorije, praziluk i banana.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar