Pretraga

Da li je žena „slabiji pol“?

Da li je žena „slabiji pol“?

Tekst: Bojana Pejušković


Mentalno zdravlje žena

Brojna istraživanja ukazuju na razliku između polova u prevalenciji psihijatrijskih poremećaja, vremenu pojave prvih simptoma, kao i razlikama u prezentaciji simptomatologije, odnosno kliničkoj slici. Razlike postoje počevši od anatomije centralnog nervnog sistema, a one su rezultat interakcije bioloških i razvojnih faktora na ljudski mozak. Studije su pokazale da hormoni, hromozomi i imuni sistem imaju rani uticaj na razvoj neuralne seksualne diferencijacije. Razvoj mozga takođe je uslovljen faktorima kao što genska ekspresija, steroidni hormoni, prenatalna ishrana, stres i infekcije majke, kao i postnatalni faktori kao što je rana briga za dete.

Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na različitu distribuciju psihijatrijskih poremećaja kod polova. Tako su kod žena češći poremećaji raspoloženja, anksiozni poremećaji, poremećaji ishrane, somatoformni poremećaji, kao i poremećaji izazvani stresom i/ili traumom. Žene češće imaju depresiju, anksioznost, panični poremećaj, agorafobiju, generalizovani anksiozni poremećaj, hipohondrijazu i somatoformne bolove. Depresija kod žena je perzistentnija i ima češći trend vraćanja. Žene su osetljivije na stres, podložnije njegovim posledicama i razvoju poremećaja iz ovog spektra, pre svega posttraumatskog stresnog poremećaja. Kod žena je češće prisutan komorbiditet, odnosno one češće imaju više poremećaja u isto vreme. Žene se češće obraćaju za pomoć nadležni, stručnjacima, i više uzimaju medikamente u odnosu na muškarce. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zahvaljujući predominantnoj pojavi paničnih napada i depresije kod žena, one češće pokušavaju samoubistvo u odnosu na muškarce. Sa druge strane, prema istom izvoru, muškarci češće imaju poremećaje iz spektra bolesti zavisnosti, poremećaja kontrole impulsa i češći antisocijalni poremećaj ličnosti.

Zašto su žene vulnerabilnije?

Pored sociokulturoloških i ekonomskih faktora, značajnu ulogu imaju i oni organski, pre svega uticaj polnih hormona i njihove fluktuacije tokom života žene. To se najviše odnosi na promene u nivou estrogena i progesterona. Ovi hormoni mogu uticati na osetljivost, odnosno vulnerabilnost žene, čineći ih osetljivijim na stres preko neurobiološkog sistema regulacije stresa.

Psihosocijalni riziko faktori za mentalne poremećaje kod žena uključuju i različite oblike nasilja, nasilje u porodici ili seksualno nasilje. Faktori rizika mogu biti i različiti oblici diskriminacije na poslu.

Da li je žena „slabiji pol“? (фото 1)

Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP)

U klasifikaciju mentalnih poremećaja nedavno je zvanično uključen i Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) koji predstavlja ozbiljnu formu predmenstrualnog sindroma. Prema statistici, 20-40% žena ima srednje ili teške predmenstrualne simptome. Između 3 i 8% žena, doživi simptome koji ih remete u svakodnevnom funkcionisanju. Tako je razlika između predmenstrualnog disforičnog poremećaja i predmenstrualnog sindroma upravo ta što je PMDP ozbiljniji i onesposobljavajući. On uključuje set fizičkih i psiholoških simptoma koji narušavaju funkcionisanje i kvalitet života osobe. Simptomi mogu biti umor, promene raspoloženja, iritabilnost, nervoza, neraspoloženje, plačljivost, napetost, anksioznost, emocionalna preosetljivost, problemi u koncentraciji i pamćenju, palpitacije srca, glavobolja, vrtoglavica, bolovi u leđima, pospanost, smanjen libido, bolovi u stomaku.

Mentalni poremećaji tokom i nakon trudnoće

Perinatalna psihijatrija je oblast psihijatrije koja se bavi mentalnim zdravljem žena tokom i nakon trudnoće, a perinatalni mentalni poremećaji se odnose na spektar mentalnih poremećaja koji se javljaju u ovom periodu. Delikatnost same trudnoće i period nakon donošenja novog života na svet, praćeni su brojnim promenama a rezultat su i psiholoških i hormonskih faktora. Oscilacije hormonskog statusa, kao i odgovornost prema novom biću, čini žene posebno osetljivim, i promene raspoloženja karakteristične su za ovaj period. Trudnoća se sa razlogom zove „drugo stanje“. No, kod pojedinih žena, psihičke tegobe mogu biti prenaglašene i teške za podnošenje, te zahtevaju stručnu pomoć. Depresija u trudnoći se prema istraživanjima, javlja u oko 7%. Kada je u blažoj formi, može da prođe neprepoznata jer simptomi mogu da se preklapaju sa onim koje trudnoća nosi, kao što su pospanost, smanjena aktivnost, promene u nivou apetita ili libida. U ozbiljnijim oblicima, javlja se preterana zabrinutost za bebu, doživljaj neadekvatnosti i niskog samopouzdanja sa preispitivanjem sopstvenih kapaciteta, uz neretke ideje krivice. Mogu da se jave i plačljivost, intenzivno neraspoloženje, bezvoljnost, gubitak zadovoljstva i uživanja, a u težim slučajevima i ideje i/ili namere o samoubistvu.

Mentalni poremećaji nakon porođaja uključuju postnatalni bluz, postnatalnu depresiju i puerpalnu psihozu. Postnatalni bluz ima oko 50% žena nakon porođaja, kratkog je trajanja, do mesec dana od porođaja, i uprkos sniženom raspoloženju, povremenoj plačljivosti ili promenama raspoloženja, nema veći kličnički značaj jer su tegobe blage i traju kratko. Međutim, ukoliko potraje, prelazi u postnatalnu depresiju, za koju oko 12 do 15% žena ispunjava kriterijume. Puerpalna psihoza predstavlja gubitak kontakta sa realnošću, praćena je poremećajima mišljenja, poremećajima ponašanja, halucinacijama i javlja se kod 1-2 žene na 1000.

Infertilitet

Infertilitet ili neplodnost, definiše se kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće u toku godinu dana normalnih seksualnih odnosa (bez korišćenja kontraceptivnih sredstava). To je težak i ozbiljan medicinski i socijalni problem koji koji ima 80 miliona ljudi širom sveta. To je multidimenzionalni stresor koji uzrokuje anksioznost, depresiju, lični distres, utiče na opšte funkcionisanje i kvalitet života. Infertilitet je povezan sa stigmom i negativnim psihosocijalnim funkcionisanjem. Posledice mogu biti dugotrajne, čak i po ostvarivanju roditeljstva. Istraživanja su pokazala da žene sa infertilitetom imaju značajno viši nivo depresivnih simptoma u odnosu na žene koje nemaju ovaj problem. Nemogućnost žene da se ostvari u svojoj, za neke i najznačajnijom ulozi, može da predstavlja lični poraz, sopstvenu manjkavost ili neadekvatnost, te infertilitet ima značajan uticaj na mentalno zdravlje, funkcionalnost i kvalitet života.

Životni vek žene

Žene generalno žive duže od muškaraca – u proseku oko 6-8 godina. Ova razlika uslovljena je naslednim biološkim razlikama, ali je i rezultat bihejvioralnih razlika između polova. Međutim, postoje razlike u kulturama, pa je tako zahvaljujući polnoj diskriminaciji u pojedinim delovima Azije životni vek žena kraći. Takođe, dužina života razlikuje se među više i niže razvijenim zemljama. Na primer, očekivani životni vek žene je 80 godina u više od 35 zemalja sveta, dok je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u pojedinim delovima Afrike prosečan životni vek 54 godine, što je posledica HIV/AIDS i visoke stope smrtnosti tokom i nakon porođaja. Podaci ukazuju na to da ženska novorođenčad imaju višu stopu preživljavanja od muške. Ovakva prednost se održava i tokom života - žene imaju manju stopu smrtnosti u svim uzrastima. Dugovečnost žene najizraženija je u starijem životnom dobu. Ovo može biti posledica manje rizičnog ponašanja kao što su pušenje i zloupotreba alkohola, ali i biološke prednosti koja rezultira relativnoj nižoj stopi oboljevanja žena od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Ove razlike manje su izražene u visoko razvijenim zemljama.

Da li je žena „slabiji pol“? (фото 2)

Emancipacija – evolucijska tekovina ili nova dijagnostička kategorija?

Piše Uelbek u "Pokoravanju": „... sušta suprotnost ženama zapadnjakinjama, otmenim i izazovnim preko dana, zato što to iziskuje njihov društveni status, da bi uveče, kada se vrate kućama, popadale s nogu i, onako iznurene, odustajale od svake primisli za zavođenje, prelazeći u ležernu, bezobličnu odeću.“

Današnja, „savremena“ žena nastoji da zadovolji više uloga, da odgovori na višestruke zahteve, da dostigne lični, emotivni, porodični, reproduktivni, socijalni, intelektualni, profesionalni uspeh. Da li još nešto treba dodati? O da – biti zauvek mlada, lepa, zgodna… Da li je moguće sve ovo postići? Koliko toga je potrebno da bi se žena osećala ispunjeno i zadovoljno? Na sve, nužno se nadovezuje pitanje samodovoljnosti i kastracije koja je uglavnom prateći proizvod „superiornosti“ žene. Danas je veliki broj uspešnih i na mnogim poljima realizovanih žena usamljeno. Da li je trend dostizanja „ideala savršenstva“ lišilo ženu njene primarne uloge? Koliko je ostalo žene u ženi? Da li je imperativ emancipacije rizik za razvoj mentalnih i/ili somatskih poremećaja? Samo kada ostane sama sa sobom, svaka žena intimno zna, ili bi trebalo da zna, da li se i koliko u svojoj koži oseća dobro i koja je njena “suštinska” uloga. Biti „robinja koja vlada“, “dominantna ratnica” ili nešto treće? Postavljanje prioriteta i nalaženje istinskog smisla uslov su za postizanje balansa, harmonije odnosa tela i uma, i uspostavljanje unutrašnjeg ekvilibrijuma.

Sloboda kao izbor

Biti slobodna žena ne mora nužno da bude cilj u životu, niti je garancija za sreću. Žene često imaju sasvim drugačije prioritete, potpuno drugačije želje. Zašto bi sve žene bile svrstane u istu kategoriju? Ali kada potreba za slobodom postoji, veoma je snažna, a u današnje vreme je i veoma rasprostranjena... Može se reći - slobodna žena je ona koja odlučuje o svom životu. Između tereta gena, vaspitanja, društvenih normi, socijalno poželjnog ponašanja, prostor slobodnog odlučivanja je skučen. Uprkos tome, on postoji i moguće je da svaka žena u okviru njega napravi sopstveni izbor i odlučuje o svom životu. Po potrebi, odluka može i da se promeni i naravno - svako ima pravo da pogreši.

Na kraju, biti i ostati “slabiji pol” može se razumeti kao velika prednost i doživeti kao svojevrsno zadovoljstvo.

„Niti mogu da živim po nekom uzoru, niti mogu drugima da poslužim kao primer, ali sasvim sigurno mogu da živim svoj život, i to i nameravam po svaku cenu. Takvim ponašanjem ne zastupam nikakav princip, već nešto mnogo čudesnije što je u meni, što vrvi od života, što je puno radosti i samo gleda kako da se iskrade...“

— Lu Andreas Salome

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar