Stilovi vezivanja su trenutno velika (Instagram) tema, posebno kada je reč o romantičnim vezama, ali oni se zapravo oslikavaju i na druge odnose, uključujući i prijateljstva. Osnivač teorije afektivnog vezivanja, John Bowlby, pretpostavio je da kvalitet emocionalnih odnosa koji nastaju u ranom detnjstvu kasnije oblikuju sve naše odnose. U bilo kojoj dvosmernoj emotivnoj razmeni, svako svesno ili nesvesno iznosi svoja naučena ponašanja i uverenja koja ne odgovaraju uvek onome sa druge strane. Mnogi obrasci ponašanja mogu se sagledati kroz stil afektivnog vezivanja, i to je dobar početak za razumevanje i dalje razvijanje odnosa.
Anksiozni
Osobe sa anskioznim tipom vezivanja se mogu preterano izvinjavati ili koristiti samoponižavajući govor poput onog „Ja sam užasan prijatelj“ u pokušaju da steknu potvrdu od prijatelja da nisu loše osobe i da se njihovo drugarstvo neće naprasno završiti. Iz straha, oni neretko ostaju u vezama koje nisu zdrave, postoji konstantan trepet od gubitka druge osobe, briga da prijatelj nije jednako investiran u odnos i potreba da druga strana iznova potvrđuje i osigurava odnos.
Sigurni
Ova osoba prepoznaje svoju vrednost kao pojedinca, oni su uglavnom samopouzdani, ne plaši se vezivanja i emotivne bliskost. Imaju realnu sliku o osobi sa druge strane odnosa u kom se oslanjaju prevashodno na sebe, a konflikte rešavaju kontruktivno.
Odbacujući
Osobe sa ovim tipom vezivanja uglavnom se ne oslanjaju na druge, izbegavaju emocionalnu privrženost i vrednuju svoju samostalnost. Ne treba im druga osoba da ih upotpuni i manje je verovatno da će pokazati svoj nivo emocija. Ponekad može biti teško uspostaviti blisku vezu sa njima, kako oni znaju da se distanciraju što može ostaviti drugu osobu da se oseća kao da njihove emocije nisu važne. Proces zadobijanja poverenja može potrajati.
Dezorganizovani
Biti prijatelj sa osobom koja ima dezorganizovani tip vezivanja može ličiti na toplo-hladno igricu. Ona želi blikost ali u isto vreme od nje strahuje, tako da se neretko dešava da ta osoba prekine odnos kako bi izbegla potencijalne neprijatne emocije. Oni takođe mogu imati niz najboljih prijatelja, ali ono što je intenzivna veza u jednom trenutku lako može postati najslabija karika u tom lancu. Mogu se osećati ugroženo i kada neko ima više dobrih prijatelja jer se plaše da će biti zamenjeni.
Važno je da imate na umu da jedan tip vezanosti može biti dominantan u jednom odnosu, dok će drugi biti vodeći u nekom drugom. Osim toga, oni se ne ispoljavaju nužno po definiciji, pojavni oblici afektivnog stila vezivanja dolaze u hiljadu različitih nijansi, i to svakako nije jedina odrednica, već samo jedan deo odnosa (svakako itekako koristan).
„Možda se pitate da li su određena prijateljstva osuđena na propast ako se dva stila vezanosti ne uklapaju dobro. Odgovor je da to nije nužno tako. Ali, obe osobe bi morale da budu dovoljno svesne da razumeju sebe i sopstveni stil komunikacije, kao i da žele da nauče stil komunikacije svog prijatelja. Oni moraju imati spremnost na kompromis i razumevanje. Ljudi koji imaju prijateljstva koja su prošla test vremena uglavnom su bezbedna, a ti zreli ljudi razumeju da je sukob normalan, svakodnevni deo bilo kakvog odnosa. Ono što pravi razliku je sposobnost iskazivanja sopstvenih emocija, slušanje druge strane i kompromisi“, navodi Dr Courtney Conley, psihotarapeutkinja i autorka.
Bez obzira sa kojim stilom vezivanja rezonujete, važno je da identifikujete kada se osećate ugroženo, u idealnoj soluciji koje su ti reči i ponašanja koja vas „izazivaju“. Sledeći korak je da odgovorite na „zašto“ iza tih reakcija, jer tek tada možete uvideti nivo uticaja koji vaš stil privrženosti može imati na vaša prijateljstva. Svesnost je ključna za prepoznavanje i razbijanje obrazaca koji vam ne služe. Važno je da ne zaboravite da je to putanja koju ne morate prelaziti sami, već uz pomoć stručnih lica.
