Jako je lako predati se strahu u trenutku kada smo kolektivno suočeni sa neizvesnošću ali uvek, zapamtite, uvek ima mesta i optimizmu i olakšanju. Osobama koje su inače anksiozne, situacija poput ove u kojoj se nalazimo, padaju teže nego ostalima, ali niko nije imun na stres koji ona izaziva. Evo saveta koji će vam pomoći da se malo opustite, smestite stvari na svoje mesto i lakše dišete – bukvalno.
1. Prikupite činjenice
Jasno je da postoji puno neizvesnosti kao i lažnih vesti ali neke činjenice nam jesu dostupne i najbolje je da se držite smo njih. Anskioznost buja kada se proširi na polje kalkulacija, zamišljanja i predviđanja do koje dovodi nedostatak proverenih informacija. Držite se onih izvora inofrmacija kojima inače verujete i pročistite sredstva informisanja koja vas bombarduju sa svih strana.
2. Postavite pandemiju u perspektivu
Velike su šanse da ona nije jedina stresna stvar sa kojom se nosite. Ukoliko ste u skorije vreme imali smrtni slučaj, u nepovoljnoj ste ekonomskoj situaciji, partner vas je ostavio, uginuo vam je ljubimac – potpuno je normalno da vas globalna kriza pogađa teže. To nije razlog da sebi zalepite etiketu “slabića” i zapamtite da niste sami i jedini koji se tako oseća.
3. Uzdržite se od upiranja prstom i pripisivanja krivice
Psiholozi nam govore kako je anksioznost potpuno prirodan odgovor na nepoznato i zato jeste normalno osećati i nju i strah po pitanju cele situacije u kojoj se nalazimo. Pored toga, kada su nam “živci napregnuti” vrlo je lako krivicu svaliti na nakog drugog, na primer na ženu koja je kinula u blizini na ulici. Osvestite ovo i pokušavajte da se ne ponašate na taj način zato što to samo vodi dalje u osećaj izolacije umesto u svest o tome da smo svi zajedno u istoj situaciji i jedni drugima potrebni.
4. Tražite pomoć i – dišite
Ovo je vreme u kom treba da budemo upućeni jedni na druge i nemojte se oslanjati samo na sebe pogotovo u slučajevima u kojima vam je porebna profesionalna pomoć neke vrste. Postoji puno načina da takvu pomoć dobijete online. Sa druge strane, razgovori sa bilo kojom osobom koja nije anksiozna o temama koje su njima bitne, premešta fokus vaših misli i takođe je koristan.
Ono što bi trebalo da praktikujete svakodnevno su svakako tehnike disanja. Mnogi psiholozi preporučuju princip 4/7/8: udišete 4 sekunde, zadržavate vazguh 8 sekundi i izdišete 7. Ponoviti koliko puta je potrebno dok ne osetite olakšanje.
5. Ne upadajte u ili/ili scenario
U praksi, to znači posmatrati stvari isključivo crno-belo i posledično zauzeti pasivnu poziciju. Na primer, umesto da kažete: ne mogu da držim ruke podalje od lica, potrudite se da osvestite svoje ponašanje i preduzmite nešto povodom toga. Isto tako, ne odlažite pravljenje neke vrste zaliha zato što se bojite odlaska u prodavnicu. Ne govorimo vam da se spremite za smak sveta, već da napravite zalihe uz koje možete bez problema da pregurate oko nedelju dana. Ako vam je teško da to uradite sami, dogovorite se sa nekim ko takođe ide u prodavnicu i idite zajedno – na pristojnoj udaljenosti, razume se.
6. Povežite se sa ljudima
I vrapci na grani znaju da fizička izolovanost više ni pod razno ne znači apsolutnu izolovanost. Ako ste anksiozni, onda je od velike važnosti da se potrudite da ostanete u kontaktu sa bliskim ljudima, bilo da se radi o porodici ili o prijateljima. Koristite se onim načinom (ili više njih) koji vam najviše odgovara: telefon, video pozivi, poruke. Trudite se, ipak, da ne komunicirate samo porukama – ljudima je potrebno da čuju glas, i vama i onima sa kojima razgovarate.
Ako ste nekada sa nekim razgovarali jednom u mesec dana, sad to povećajte na jednom nedeljno. Potrebno je da budete proaktivni i da ne čekate da drugi zovu vas. Na taj način ćete učiniti nešto dobro i za svoje i za njihovo mentalno zdavlje, a svi će imati osećaj podrške.
7. Imajte razumevanja sami za sebe
Naravno da treba da brinemo o drugima ali to ne znači da treba da zanemarimo sebe ili da sebi samom okrenemo leđa. Anksioznost i strah su fiziološki procesi i ne mogu se odstraniti iz naših tela već dolaze u naletima ili talasima, kako hoćete. Zato, nemojte sebe “grditi” ako se osećate loše nego se potrudite da budete nežni prema sebi.
8. Ne zanemarujte samonegu
Sve što spada u negu, i mentalnu i fizičku, je trenutno od velike važnosti. Probajte da se držite neke rutine koja vam odgovara, možete probati i da polako (ali zaista polako) uvedete po neku zdravu naviku, bilo da se radi o tehnikama disanja ili nekoliko vežbica. Terapija, meditacija, sve vrste duhovnosti su dobra početna tačka ali vođenje dnevnika, crtanje ili pisanje se takođe preporučuju. Jasno je da strah ne možemo oterati u treptaju oka ali možemo da naučimo tehnike kojima sebe možemo da smirimo. Proaktivan pristup je veoma moćan alat, čak i kad se radi o najmanjim stvarima – realno, u ovim slučajima ne postoje “male stvari”.
9. Ne dozvolite da strah i anksioznost takođe poprime razmere pandemije
U ovakvom vremenu je veoma važno procesuirati sopstvenu anksioznost i potruditi se da je ne prenosimo drugima ako je ikako moguće. Ne bi trebalo da izgubimo empatiju prema drugima zbog sopstvenog straha.
10. Ograničite svoju izloženost medijima
Ako stalno gledate i slušate kojom brzinom se korona širi po svetu, sada i u našem okruženju (i pri tom vam govore da će nam groblja biti premala) bukvalno hranite svoju anskioznost. Pored senzacionalističih vesti, mediji su prepuni i onih lažnih pa je zato bolje dati sebi ograničeno vreme sa njima i to jednom, maksimalno dva puta na dan. Isto se odnosi i na društvene mreže koje su mesto na koje svi idu da ventiliraju.