Pretraga

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke

Tekst: BURO.

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 1)

Iako je oktobar zvanično mesec borbe protiv raka dojke, ta borba traje cele godine, svakog meseca i 24 sata svakog dana. Ova bolest, nažalost, dotiče gotovo svaki život - nekada direktno, nekad posredno ali uvek lično. U vezi sa njom svi imamo pitanja, a veoma je važno da ih postavimo i sebi i drugima i mnogo pre nego što se sa njom na neki način susretnemo. Zato smo posetili stručnjake iz Bolnice Colić koji su nam odgovorili na ona najčešća i najvažnija. Pročitatajte ih pažljivo, a zatim im se ponovo vratite i pratite savete lekara.

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 2)

Prim. dr Milan Colić

 ko-osnivač i direktor, Bolnica Colić

Ass. dr Marko Jevrić

 Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 3)
Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 4)

Dr Nikola Musić

 Specijalizant plastične i rekonstruktivne hirurgije

Karcinom dojke je globalni javno-zdravstveni problem ne samo zbog činjenice da ova bolest ima epidemijske razmere, već i zato što njene posledice pogađaju praktično sve segmente društva, a jedna od 8 žena može očekivati da će tokom svog života oboleti od od nje. U Srbiji 26% svih obolelih i 17,5% ukupnog broja svih umrlih žena zbog malignih tumora imaju dijagnozu karcinoma dojke.

Oboljevanje od karcinoma dojke je u proteklih nekoliko decenija u stalnom porastu ali se u razvijenim zemljama smrtnost od ove opake bolesti smanjuje zbog programa ranog otkrivanja i savremenih pristupa u lečenju.

Kakve se sve promene mogu razviti na dojci

Dojka se sastoji od više delova - kože, potkožnog masnog tkiva i žlezdanog tkiva - a svako tkivo koje čini dojku može potencijalno razviti tumor, benigni ili maligni. Tumori koji potiču od žlezdanog tkiva su najopasniji te je svaku promenu u formi, veličini ili teksturi dojke potrebno odmah prijaviti lekaru koji će nizom testova i svojim iskustvom ustanoviti o čemu se tačno radi i sprovesti dalje lečenje. Ipak, nisu svi tumori na dojci maligni (zloćudni) čak i kada su porekla žlezdanog tkiva. Postoji veliki broj benignih (dobroćudnih) promena na mlečnoj zlezdi. Smatra se da nema žene starije od 50 godina, a da u njenoj dojci nema neke vrste benignih promena.

Koja je razlika između benignog i zloćudnog tumora dojke

Benigni tumori dojke predstavljaju izrasline u tkivu žlezde koji postepeno rastu ali se ne šire u druge organe te ne ugrožavaju život pacijentkinja dugi niz godina. Maligni tumori dojke napreduju vrlo brzo i već nekoliko meseci nakon nastanka mogu metastazirati (proširiti se u druge organe van dojke) te na ovaj način životno ugroziti pacijentkinju. Prognoza kod pacijentkinja koje imaju metastaški karcinom dojke se dramatično pogoršava u odnosu na one kod kojih se karcinom otkrije pre postojanja udaljenih metastaza. Zato rano otkrivanje karcinoma dojke ima ogroman uticaj na preživljavanje i kvalitet života pacijentkinja.

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 5)

Kako se izvodi samopregled dojke

Samopregled predstavlja prvi korak u postavljanju sumnje na tumor dojke. Žene već od osamnaeste godine života pa sve do duboke starosti treba jednom mesečno da sprovode samopregled. On je sačinjen od dva koraka - posmatranja i prepipavanja. Svaka promena u simetriji, veličini, venskom crtežu ili formi bradavice (uvučenost) treba da bude alarm pacijentkinji. Neki tumori koji se nalaze bliže koži biće vidljivi i golim okom dok je za one dublje potrebno uraditi lagano prepipavanje dojke vrhovima prstiju u svih 7 zona (kao na slici). Pronalazak bilo kakvog novog čvorića ili više njih takođe je znak da se bez čekanja javite lekaru.

Ukoliko simptomi ne postoje, kako se dijagnostikuje rak dojke

Čak i ako ne postoje simptomi, vidljive promene na dojci, kao i ako je nalaz nakon prepipavanja dojke uredan, tumor dojke se ne može sa punom sigurnošću isključiti. Postoje druga dodatna ispitivanja koja se sprovode ciljano ili u sklopu skrininga.

Svim ženama starijim od 30 godina se preporučuju preventivni pregledi kod lekara. Do 40. godine se savetuju periodični ultrazvučni pregledi (na 1-2 godine), a nakon 40. godine mamografski pregledi, koji se najčešće dopunjuju ili kombinuju sa ultrazvučnim pregledom.

Ultrazvučni pregled i mamografija predstavljaju odlične metode u otkrivanju tumora dojke, a oni se mogu upotpuniti snimkom magnetne rezonance ili skenerom u određenim slučajevima.

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 6)

Koje opcije lečenja postoje za osobe kojima je dijagnostikovan rak dojke

Nakon otkrivanja karcinoma dojke, pacijentkinja otpočinje proces lečenja. Postoji veliki broj oblika lečenja ali se danas najčešće i najuspešnije primenjuju kombinacije hirurškog, zračnog i farmakološkog (hemijoterapija) lečenja.

Kada je reč o hirurškom lečenju karcinoma dojke, ono može biti više ili manje poštedno po dojku ali njegov cilj je uvek da bude radikalno prema tumoru. Dve osnovne grupe operacija su mastektomije (uklanjanje cele dojke), i poštedne operacije (tumorektomije i kvadrantektomije). Danas se u hirurškom lečenju uznapredovalog karcinoma dojke najčešće koristi modifikovana radikalna mastektomija po Madenu koja podrazumeva uklanjanje cele dojke (žlezda, potkožno masno tkivo i pripadajuća koža zajedno sa uklanjanjem podpazušnih limfnih čvorova). Poštedne operacije podrazumevaju uklanjanje samo tumora dojke sa malom količinom okolnog zdravog tkiva ili uklanjanje jedne četvrtine dojke. Manje obimne operacije ne zahtevaju rekonstruktivne postupke dok radikalne mastektomije uvek za posledicu imaju naruženje pacijentkinje sem ukoliko se rekonstrukcija ne uradi istovremeno.

Rekonstrukcija dojke

Rekonstrukcija dojke je danas standard i veoma je mali broj kontraindikacija za njeno sprovođenje nakon onkoloških operacija na dojci. Rekonstrukcija dojke može biti primarna i odložena. Primarna podrazumeva rekonstrukciju koja se sprovodi u isto vreme kada i onkološka procedura dok odložene podrazumevaju vremenski razmak između ove dve procedure od nekoliko meseci do nekoliko godina. Možemo da kažemo da je primarna rekonstrukcija dojke poželjna i da njeno izvođenje ne utiče na lošiju prognozu bolesti u odnosu na odloženu rekonstrukciju. Dva osnovna pravila u rekonstrukciji dojke su – napraviti dojku koja podseća na prethodno stanje i/ili suprotnu simetrizovati sa rekonstruisanom. Prilikom izvođenja ovakvih procedura uglavnom se koriste delovi okolnog tkiva i/ili silikonski implantati. Izgled rekonstruisane dojke u najvećem broju slučajeva zadovoljava očekivanja pacijentkinja.

Ko je izložen većem riziku od raka dojke

Najznačajniji faktori rizika za oboljevanje od raka dojke jesu starosna dob i ženski pol, ali i nasledni, genetski faktori (nosioci mutacije gena BRCA 1 i BRCA 2), kao i prethodno dijagnostikovan karcinom dojke. Genetski faktori odgovorni su za oko 5-10% slučajeva raka dojki, dok ostalih 90-95% predstavljaju takozvani sporadični slučajevi.

Pozitivni testovi na mutacije na BRCA 1 i BRCA 2 genu ukazuju na povećan rizik od oboljevanja od karcinoma dojke i/ili jajnika. Test je koristan i ima veliki profilaktički značaj, ali na žalost ne predstavlja standardnu proceduru u sistemu prevencije karcinoma dojke u Srbiji. Cena testa je dosta visoka te je i finansijski aspekt u našoj populaciji ograničavajući faktor. Neki od faktora rizika se mogu kontrolisati dok su drugi nepromenljivi, kao na primer genetska komponenta.

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 7)

Preventivna amputacija dojki

Naš narod ima izreku “bolje sprečiti nego lečiti”.

Preventivna (profilaktička) mastektomija predstavlja hirurško uklanjanje jedne ili češče obe dojke kod žena koje nemaju rak dojke. Treba imati u vidu da se preventivna mastektomija izvodi ako pacijentkinja ima jaku porodičnu istoriju raka dojke i/ili ako genetsko testiranje ukazuje na značajnu verovatnoću razvoja raka dojke (test na mutacije na genu BRCA 1 I BRCA 2). Multiple promene benignog karaktera na dojkama koje psihički uznemiruju pacijentkinju takođe predstavljaju moguću indikaciju za preventivnu mastektomiju.

Preventivna mastektomija je velika odluka. Ona uključuje opširno razmatranje, konsultacije sa zdravstvenim radnicima i genetsko savetovanje. U najvećem broju slučajeva, preventivna mastektomija se sprovodi obostrano radi što većeg smanjenja rizika od karcinoma dojke. Procenjuje se da je rizik od oboljevanja od raka dojke nakon ovakve procedure redukovan za 95-97%. Rekonstrukcija dojke nakon ovakve procedure daje odličan estetski rezultat i sprovodi se istovremeno sa operacijom odstranjanja dojke.

Tim bolnice Colić se više od 30 godina uspešno bavi ovakvim i sličnim procedurama. Ponosni smo na tim koji broji više od 35 stalno zaposlenih članova kao i na kontinuirano međunarodno usavršavanje naših lekara.

Sve informacije u vezi sa dermatološkim procedurama i tretmanima  možete pronaći na zvaničnom sajtu Specijalne bolnice za plastičnu rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Colić koja se nalazi u Beogradu u Surduličkoj 5, kao i na telefone +381 11 3699 801; +381 11 3699 807; +381 11 3699 808 i mail adresu [email protected]

Lekari iz Bolnice Colić odgovorili su nam na najvažnija pitanja o raku dojke (фото 8)

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor