Pretraga

Ličnost i bolest: Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje?

Ličnost i bolest: Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje?

Tekst: Bojana Pejušković


Hipokrat je još rekao da je “važnije znati koja ličnost ima neku bolest, nego koju bolest ličnost ima”. Tako, da bismo bolje razumeli određeni poremećaj, nužno je da razumemo i sagledamo ličnost. Faktori ličnosti su, između ostalog, oni koji mogu da predisponiraju razvoj određenog kako psihičkog, tako i fizičkog poremećaja, kao što i tok i ishod bolesti u velikoj meri mogu da zavise od karakteristika same ličnosti. Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje? Postoji veliki broj faktora koji ovome doprinose a koji predstavljaju psihofizičku konstituciju osobe – genotip, nivo neurostransmitera, prethodna iskustva, stepen emocionalne reaktivnosti i drugi. Ličnost se formira kao rezultat svih ovih faktora i ne bi je trebalo shvatati nezavisno od tela. Iako psihološke karakteristike ne mogu da se svedu samo na biološke procese, one su definitivno pokazatelji biološkog bića. Procena koja je osoba podložnija za razvoj mentalnog ili somatskog poremećaja, a koja nije, važna je tema u savremenim psihijatrijskim istraživanjima.

Ličnost i bolest: Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje? (фото 1)

Zašto ličnost?

Na fundamentalnom nivou, ličnost se odnosi na to kako i zašto osoba reaguje na svoje okruženje. Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine, koja određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja. U ovoj definiciji, naglašavaju se elementi kao što je jedinstvenost, neponovljivost, interakcija mozga i informacija i konačno - osobine koje određuju način ponašanja. Osobine, odnosno crte ličnosti, predstavljaju relativno trajan i za pojedinca karakterističan način ponašanja. Ličnost se bazično sastoji iz temperamenta i karaktera. Temperament predstavlja način emocionalnog reagovanja, nasledan je, dominantno biološki determinisan, manifestuje se rano u toku razvoja i stabilan je tokom života. Dimenzije temperamenta pokazuju nasledne dispozicije adaptivnih crta ličnosti i proističu iz osećanja besa, straha i ljubavi. Još u petom veku nove ere, Hipokrat je na osnovu reagovanja ljudi, napravio podelu na 4 grupe: kolerični temperament - česte, jake i nagle reakcije; sangvinički temperament - brze, slabe i kratke reakcije; flegmatik - slabe, spore i retke reakcije; melanholik - retke, spore i jake reakcije. Deo temperamenta je ono što često čujemo kao opis ličnosti - introvert ili ekstravert.

Karakter, odnosno njegove dimenzije podrazumevaju razlike individua u ciljevima i vrednostima, sazrevaju tokom života, dakle, promenljive su i povezane su sa razvojem osobe u okviru procesa socijalnog učenja, prvo kroz interakcije u porodici, potom i u društvenom okruženju. Karakter predstavlja vrednosni sistem i moralnost osobe.

Ličnost i bolest: Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje? (фото 2)

Kako je ličnost povezana sa bolešću?

Na polju razumevanja ličnosti, uočavaju se određene karakteristike koje doprinose razvoju bolesti, odnosno one koje doprinose zdravlju i koje su protektivne. U novije vreme, razvijen je koncept “ličnosti sklone oboljevanju”. Takvu ličnost bi karakterisala ispoljavanja anksioznosti, depresivnosti i hostilnosti. Tako je otkriveno da su anksiozne osobe sklone razvijanju neuroza, odnosno anksioznih poremećaja, dok su osobe sa niskom procenom sopstvene vrednosti sklone depresiji. Takođe, neke ličnosti sklone su somatizacijama, odnosno fizičkom oboljevanju ili pak hipohondrijskim preokupacijama.

Definisan je “Tip A” ličnosti kao emocionalni simptom kompleks koji određenu osobu primorava da za što manje vremena uradi što više i koja svoju latentnu agresivnost spretno uklapa u društvene norme. Osnovne osobine “Tipa A” ličnosti su: izražena želja za takmičenjem, ambicioznost, želja za usavršavanjem, nesposobnost da se podnosi dokolica, tendencija da se za što kraće vreme uradi što više poslova, teško obuzdavanje agresivnosti, potreba za kontrolom, eksplozivnost, stalna spremnost za borbu. To su osobe koje brzo govore, brzo misle, gestikuliraju, imaju brze pokrete, nisu u stanju da se opuste a interesovanja im se svode na ona iz domena posla. Ovakvo ponašanje može dovesti do oboljevanja od koronarne bolesti.

Ličnost i bolest: Šta je to što generiše naše brige, strahove, nade ili očajanje? (фото 3)

“Tip B” ličnosti karakteriše opušteniji pristup životu i radu, visok nivo fleksibilnosti i saradljivosti, strpljivost, kreativnost, adaptibilnost na promene. Ovakve osobe najčešće biraju kreativna zanimanja kao što su pisanje, savetovanje, gluma.

Opisan je i “Tip C” ličnosti, ovakve osobe deluju povučeno i smireno, dok su suštinski ljute i isfrustrirane, visokih i često nerealizovanih zahteva i tendencija. Mogu da deluju hladno i distancirano, uvek su spremne da pomognu drugima, bez odgovarajuće asertivnosti i odnosa prema sebi i svojim potrebama. Ovakve osobe sklone su oboljevanju od karcinoma.

Razvijen je i konstrukt “Tip D” ličnosti, koju karakterišu relativno stabilne psihološke karakteristike i prisustvo negativnih emocija koje se ne ispoljavaju. To predstavlja zajedničku tendenciju prema negativnom afektu i socijalnoj inhibiciji. Osobe “Tipa D” ličnosti su one koje istovremeno doživljavaju negativne emocije i inhibiraju njihovu ekspresiju, što čini izloženost takvih osoba hroničnom stresu.

Najzad, neki autori tvrde da postoji “ličnost sklona stresu”. Ovu ličnost bi karakterisali neprekidna kompetitivnost, nemogućnost opuštanja, kompulzivan rad, komunikacija u vidu monologa, perzistirajuća želja za dostignućima i gratifikacijama iz spoljašnje sredine, ljutnja i neprijateljstvo prema uspešnijima.

Da li ste se u nečemu prepoznali?

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar