Ma koliko da je izolovanost tokom apokalipse nekome prijala, moramo da priznamo da nas je donekle sve zatupila kada su komunikacije sa drugima u pitanju. Odjednom veštine kojima smo nekada vladali, poput usputnog ćaskanja o dešavanjima u svetu ili komentarisanju vremena, izvetrele su i ostavile samo obrise. Leto se zahuhtava, bilo da ste ekstrovertni ili introvertni tip ličnosti, sigurno je da malo češće izlazite iz kuće i posećujete razna dešavanja gde je velika verovatnoća da ćete nabasati na nekog koga poznajete. A onda – bum! Jedno „Kako si“, dovoljno je da vas potpuno baci u mračnu pećinu, a znoj kreće da pupi po telu. Niste jedini kojima tzv ćaskanje ili small talk ne polazi za rukom, te stoga, potražili smo pomoć stručnjakinje, komunikološkinje Jovane Todorović koja nam je dala neke važne smernice prilikom ovakvih banalnih susreta koji znaju da se pretvore u pravu noćnu moru. Ovo su njeni saveti.
KOMENTARIŠETE OKOLIŠ, POSTAVLJAJTE PITANJA
Gde god da se zateknete u situaciji kada naiđete na nekog sa kim biste da proćaskate – bićete okruženi nečim vrednim komentarisanja. Muzika, kafa koju ste upravo popili, deo grada u kom se nalazite, doba dana ili ukoliko tog dana niste specijalno inspirisani (i to je okej), naoružajte se pitanjima. Ona ne moraju biti specifična i usko vezana za osobu sa kojom pričate, već neka opšta poput „Šta ima kod tebe?“.
SLUŠANJE JE VAŽNO KAO I PRIČANJE
Umesto da nakon postavljenog pitanje razmišljate o tome da li ste isključili peglu ili smišljate šta ćete sledeće da pitate, udahnite duboko, dajte priliku sagovorniku i jednostavno – slušajte.
NE USTRUČAVAJTE SE DA KORISTITE DETALJE
Sa druge strane, dok pričate, ne libite se da nešto detaljno opišete. Davanje generičkih odgovora ne služi ničemu, te ukoliko vam je stalo do ćaskanja koje vodite, potrudite se da date što detaljnije odgovore i opišete situaciju o kojoj pričate. Na primer, ukoliko vas neko pita gde trenutno radite, nemojte odgovoriti samo nazivom firme, već objasnite na kojoj poziciji, kakvo vam je okruženje, opis posla i šta vam je inspirativno u tome.
NE PLAŠITE SE TIŠINE
Tišina zna da bude neprijatna, ali tišina je najprirodnija stvar na svetu. Nemojte da vas ona plaši, ona nekad zna dodatno da zbliži ljude i prepusti podijum komunikacije pogledima, gestikulaciji, osmehu. Ona je sastavni deo komuniciranja i iako možda u datom trenutku deluje kao najnepoželjniji scenario, to nije tako. I uvek imajte na umu da tišina mnogo duže traje u vašoj glavi, nego u realnom vremenu.
SIGURNA REČ – MORAM DA …
Crveni alarm! Konverzacija ne ide u smeru u kom želite, dosadno vam je i procenili ste da ne biste više da gubite vreme sa tom osobom. Ne silite sebe na razgovore koje ne želite da vodite ili vam ne prijaju, uvek postoje čarobne reči na koje možete da se izvučete: Moram da: nahranim psa, požurim, sačekam drugaricu… Na kraju krajeva jedno: „Moram da idem“ je sasvim u redu.
PRE SVEGA – BUDITE NEŽNI PREMA SEBI
Nekako inertno po sistemu često pre upliva u konverzaciju odmah razmišljamo o greškama i neuspesima. Ako određeni razgovor nije prošao dobro, skloni smo da u svojim umovima to preanaliziramo i razmišljamo šta smo mogli da uradimo drugačije, ili zašto se nekom nismo dopali ili dobili željeni feedback. Ako ste pokvarili razgovor ili poželite da niste rekli ovo ili ono, odvojite nekoliko minuta da razmislite i usredsredite se na svoju lekciju „za poneti“ za sledeći put, a ne da gubite vreme na žaljenje za nečim. U krajnjem slučaju – jednostavno pustite. Možda vam nije bio dan niti vam je bilo stalo do tog razgovora. To nije razlog da se osećate loše. Na kraju krajeva small talk i u većini slučajeva jeste takav – trapav, usiljen i vrlo često, nebitan.
