Disanje.
Koliko zapravo razmišljamo o njegovoj ulozi? Da, svi znamo da nas održava u životu na jedan automatski način na koji svesno ni ne reagujemo ali koliko još stvari možemo postići njime ukoliko se odmaknemo od te prve i bukvalne stepenice?
U vreme u kom se cela planeta oseća sapeto, a ograničenja se nižu svakog dana, disanje postaje sve popularnija tehnika oslobađanja od stresa i vraćanja u ravnotežu, a u poslednjih godinu dana je postalo i trend. Nemojte da vas odbije to što vežbe disanja propagira i Gwyneth Paltrow, disanje zaslužuje našu pažnju, a evo i zašto.
Treninzi, vežbe ili meditacija uz pomoć disanja – kako god želite da nazovate ovu praksu – nisu nova stvar. Opšte je poznato da većina tehnika koje danas poznajemo i koristimo dolaze sa Istoka i vode poreklo iz starih tradicija joge. Oni koji ih praktikuju u bilo kom obliku tvrde da redovne vežbe disanja pomažu u borbi protiv stresa, depresije, bolesti zavisnosti, postizanju skladnijeg odnosa sa samim sobom. Duhovni aspekt ovih praksi takođe se ne može zanemariti – ukoliko ste za njega raspoloženi i na njega spremni.
Zapadna medicina takođe potvrđuje benefite tehnika i treninga disanja na organizam i koristi ih u terapijske svrhe, te za smanjivanje stresa i menjanje odgovora našeg tela na stres. Vežbe disanja utiču na parasimpatičku aktivnost, brzinu i ritam otkucaja srca, fiziološku fleksibilnost i zbog toga su postale jedan od najmoćnijih alata za kontrolisanje stresa.
Šta su treninzi tehnikama disanja
Trening disanja podrazumeva tehniku aktivne meditacije koja koristi dah da očisti telo i nervni sistem od nagomilanih emocija. On olakšava proces diskonektovanja od sopstvenog uma i misli, dok istovremeno olakšava uspostavljanje veze sa srcem.
Opuštajući efekti ovakve meditacije ili treninga mogu, naravno, biti i trenutni ali maksimalna učinkovitost se postiže njegovim kumulativnim efektom, odnosno redovnim praktikovanjem. U principu se preporučuje započeti sa dvadesetak minuta dnevno (idealno ujutro) tokom perioda od dve nedelje, a zatim kao održavanje dva puta nedeljno po dvadesetak minuta.
Ukoliko nemate ovoliko vremena, imajte na umu da svako malo računa. Čak i nekoliko minuta svakog jutra će na duge staze proizvesti pozitivne promene. Smatra se da je najbolje izvoditi ove vežbe neposredno posle buđenja zato što se meditativno stanje lakše postiže dok još uvek nismo potpuno razbuđeni i nismo započeli redovne dnevne aktivnosti.
Po kom principu funkcioniše trening disanja
Na Istoku postoji veli broj različitih škola i, u okviru njih isto toliko velik broj različitih tipova kao i tehnika disanja (poput disanja kroz nos, naizmeničnog disanja kroz nozdrve, disanje na usta, zadržavanje daha itd) ali mehanizam njihovog učinka ostaje isti i svodi se na vezu duha i tela.
Istraživanja (za skeptike, govorimo o istraživanjima koja sprovodi zapadna medicina) pokazuju da je naša sposobnost da se opustimo od velikog uticaja na naše zdravlje i ne, ovo se ne odnosi na “opuštanje” uz čašu vina ili šoping. Istinsko opuštanje znači da treba da naučimo da opustimo i stimulišemo vagus nerv.
Vagus nerv je deo autonomnog nervnog sistema i on je najduži i najsloženiji kranijalni nerv (nerv glave). NJegovo ime potiče od latinske reči vagus koja znači „lutajući“ što ujedno opisuje i njegovu funkciju: on povezuje mozak sa glavnim sistemima u telu i održava komunikaciju um-telo.
Između ostalog, vagus nerv ima i sposobnost da iskluči naš automatski odgovor na stres i aktivira opuštanje, što ga čini posebno važnim za oporavak nervnog sistema.
Nažalost, jako mali broj ljudi ume da utiče na njega i to predstavlja ozbiljan problem za naše zdravlje pošto svi znamo u kojoj meri stres utiče na njega. Trening disanjem je najmoćniji alat koji imamo na raspolaganju za aktiviranje vagus nerva i poboljšavanje veze između uma i tela.
Kako izgleda trening disanja
Sama sesija treninga disanja ili meditacije je obično vođena od strane instruktora, a može biti grupna ili individualna. U nju mogu biti uključeni umirujuća muzika, elementi aromaterapije i drugih tehnika unapređenja zdravlja kao što je reiki. Teoretski, ove vežbe možete raditi i sami ali se, pogotovo početnicima, savetuje da budu vođene.
U toku same sesije mogu se osetiti različiti nadražaju, od onih fizičkih poput treperenja u rukama, promena temperature, blage vrtoglavice i toga da vas podilaze žmarci pa sve do veoma intenzivnih emocionalnih pražnjenja (kada potisnuta osećanja i misli izbiju na površinu).
Pored toga, lako se može desiti da izgubite pojam o vremenu, što se često događa kod potpunog i dubokog opuštanja. Nakon dvadesetak minuta vežbi disanja, vratićete se dnevnim obavezama razbistrene glave i pojačanog fokusa.
Kako trening disanja ublažava posledice stresa na organizam
U svojoj suštini, trening disanja jeste tehnika namenjena smanjenju stresa putem fizičkog opuštanja i umirivanja uma.
Naše automatsko neosvešćeno i plitko disanje (ili nedisanje) mozgu šalje poruku da smo pod nekom pretnjom. Nasuprot tome, kada dišemo pravilno i duboko, telo dobija signal da je sve u redu i opušta se. Generalno, što duže izdišete vazduh nakon dubokog udaha, to se pluća više šire i šalju signal mozgu da nismo ni u kakvoj opasnosti.
Vežbe disanja takođe utiču i na oslobađanje hormona sreće oksitocina.
Zašto treba da probate ovu vrstu treninga
Nema potrebe posebno isticati u kojoj meri je godina iza nas bila naporna i kakve je sve posledice ostavila po naše psihičko i fizičko zdravlje. Tehnike opuštanja i samocentriranja danas su potrebnije nego ikad kako bismo ostali prisutni u trenutku bez osećaja da smo izgubili kontrolu.
Treninzi disanja mogu se obavljati i “na daljinu” što ih čini posebno prilagodljivim i podobnim za izazove sa kojima se susrećemo.