Psihoterapeutkinja Lena Feigin ekskluzivno za BURO. napisala je kolumnu o tome koliko je ovo važna životna veština i koliko može da utiče na naše psihičko zdravlje
“Ne, ne dam ti svoju igračku! Ne, ne želim da jedem povrće.” Mala deca govore “ne“ bez ustručavanja ali na putu odrastanja, gubimo ovu sposobnost, a čak i kada kažemo to famozno “ne”, ono uglavnom bude nekako stidljivo, tako da ga drugi ne shvataju ozbiljno.
Kako rastemo, raste i broj ponovljenih “da” stvarima čiji deo zapravo i ne želimo da budemo, uslugama koje nismo spremni da učinimo, ljudima sa kojima nam se ne viđa, poslu koju suštinski ne volimo.
KOJE SU POSLEDICE TOGA ŠTO OSOBA NE UME DA KAŽE „NE“
Kako biste zvučali ubedljivije ali i olakšali sebi da nešto odbijete, odgovorite sebi na sledeća pitanja:
- Da li trenutno imam vremena, energije, novca da ispunim ovaj zahtev?
- Da li želim da uradim ono što se od mene traži?
- Da li će obavljanje ove akcije doprineti mom životu na smislen i važan način mom životu?
- Da li je ono što se od mene traži da uradim u skladu sa onim što mislim da je ispravno? Da li kršim svoje principe time što pristajem da ispunim tuđ zahtev?
- Da li govorim “da” samo zato što se plašim da kažem “ne”?
Ako vaš odgovor na bilo koje od ovih pitanja sugeriše da bi trebalo da odustanete, postupite u skladu s tim. Ne zaboravite da postoji mnogo nežnih, bezazlenih načina da se nešto odbije.
- “Hvala, ali ovo nije za mene.”
- “Hvala, ali nažalost ne mogu ovo da uradim.”
- “Ovo je sjajna ponuda, ali već sam zauzet/a tog dana. Možda drugi put.”
- “Nažalost, sada neću moći da uradim ono što tražite. Možemo se kasnije dogovoriti.”
- “Izvini, već imam druge planove.”
- “Čini mi se da nisam najbolja osoba za ovaj zadatak.”
- „Žao mi je, ne mogu da vam pomognem, ali verujem da ćete se snaći/uspeti i bez moje pomoći.“
Ako vam je i dalje teško da odbijate druge, napišite sebi negde ove rečenice i vežbajte da ih izgovarate češće.
