Pre neki dan letim po Instagramu i samo vidim: ošišao se na ćelavo, ošišala se na ćelavo, blajha kosu, odsekla šiške. I svi komentarišu kao: dosadno je u karantinu pa iz dosade radim _______ ili sam uradila ________. Okej, i ja iz dosade svaki drugi dan brijem glavu već više od 15 godina, i možda je trebalo da postavim kako sam sada u fazonu Biba Struja. I malo mi je zasmetalo kada su počeli da predstavljaju to kao beauty trend koji je zavladao Instagramom: Pink ošišala kosu na keca, Ricky Martin obrijao glavu svom mužu (pogledajte snimak ovde!). Jwan Yosef može da brije glavu, pušta kosu, uvija lokne – baš me briga, sve mu dobro stoji!
Okej, odmorim malo od karantinskih frizura i toga što svi žele da budu Britney iz 2007, i krenem na insta storije, kada tamo odjednom druga stvar. Svima je dosadno i traže od svojih prijatelja na insta (znanih i neznanih) da im postavljaju pitanja, a oni će na sva zatim odgovoriti. I eto ti ga na! Stvarno odgovaraju ljudi i znancima i neznancima pričaju o svom životu, tajnama, doživljajima, strahovima, ljubavima. Kao da su Strelci ili Blizanci u horoskopu! I sad ja čitam i čitam, ponekad preskočim jer sam u fazonu „ovo nisam morao da znam o tebi!“, ali opet primećujem da je nešto uzelo maha u mnogo većem obimu.
I zaboravim onda i to ali me eto uskoro dočekaju mišljenja. O svemu. Odjednom su svi misleći. Odjednom su svi borci i borkinje. I odjednom svi imaju nešto da kažu pa makar završili u zatvoru. I kao okej sam i sa time ali, ajte da se ne lažemo, revolucije (čak ni u današnje vreme) se ne rade na tastaturama iz fotelja u kojima sedimo. Pa kao pročitam mišljenja, nekima odgovorim, nekima aplaudiram, većinu preskočim i odem da pojedem nešto. Ali kada se vratim (potpuno sit od pola litre jogurta i pizze koju sam napravio) uđem opet na Instagram i shvatim da sve češće i češće vidim na storijima mali zeleni pravougaonik na kojem je napisano „close friends“. Prvo mi treba minut da skontam po kojoj smo relaciji bliski ali zatim posmatram sa velikim razumevanjem šta to ljudi dele sa mnom i sa ostalim „bliskim prijateljima“. I vidim da žele da podele nešto, a da ne moramo posle o tome da pričamo, već eto oni su prikazali i sada znamo. Kao online priznanja.
Pa zatim izazovi svih vrsta: ljudi se draguju, ljudi su umetnička dela, ljudi pretvaraju sobe u poligone, ljudi igraju po TikToku ko ludi, ljudi se slikaju goli. Razumete me?
I zatim sednem i krenem da razmišljam: ljudi imaju osećaj da mogu da rade šta žele i da ih niko, ali baš niko neće osuđivati. Jer nalazimo se u situaciji u kojoj se nalazimo i svi bismo trebali da budemo puni razumevanja i prihvatanja. Imamo odjednom slobodu da budemo šta želimo i radimo šta hoćemo jer internet trpi. Ne moramo sa izblajhanom kosom da idemo na fakultet da trpimo možda preke poglede. Ne moramo sa šiškama koje smo isekli makazama iz kuhinje da idemo svaki dan na posao da nas kolege teše svakih 15 minuta sa „ne brini, izrašće brzo“. Ne moramo da okupimo bliske ljude i da im saopštimo u lice „hej, ja sam gej. I u vezi sam sa _____“ ili „nekontolisano jedem, a zatim povratim sve što sam pojela“. Možemo da uradimo ono za šta nikada nismo imali hrabrosti jer nismo znali da li će nas real world dočekati na nož, a nismo dovoljno jaki da im pokažemo srednji prst i kažemo „baš me briga šta mislite“. Imamo sada hrabrosti da pokažemo i gde smo ranjivi i kako smo ranjivi i gde smo tanki i gde smo nesigurni. Odjednom nam nije problem da ošišamo kosu na nulu jer hej nemamo content koji treba popuniti real time fotkama pa nam se ova ćelava fotka neće slagati sa ostatkom feeda, već smo u fazonu unutra sam, bezbedan/a sam, i sve mogu jer napolje ne postoji.
Nemojte mi slučajno reći da niste primetili istu stvar i vi, jer ću pomisliti da su mi moći zapažanja otišle dođavola, a mislim da je ta moć nešto što mi je utkano u ličnost rođenjem i ne bih voleo da je izgubim. Pogledajte i vi po svojim društvenim mrežama, primetite promenu, oslušnite ko šta ima da vam poruči i odlučite se i vi na skok koji ranije niste imali hrabrosti da učinite. Sada je pravo vreme za to jer će vas dočekati samo brdo aplauza.
